Према речима Лаврова, Москва је предложила САД и партнерима дупли приступ у борби са терористичком организацијом „Исламска држава“ у Сирији, који садржи стварање коалиције и подршку политичком процесу.
„Иницијатива нашег председника је заинтересовала све. Она предвиђа формирање коалиције од људи који се већ боре у земљи и који су против ИД. Уместо да се међусобно разрачунавају, треба прво решити заједничку претњу, а затим се договорити како живети у сопственој земљи“, рекао је Лавров.
Сада, пожалио се Лавров, око тога што се дешава у Сирији постоји много површности и спекулација.
„Чак покушавају да представе ствар на такав начин као да Асад само што не сарађује са ИД. Не постоје докази за то. Разум говори да тако нешто не може бити, јер је немогуће представити да неко сарађује са организацијом чија је циљ просто заузимање власти на огромној територији, и то не само на Блиском истоку и у северној Африци“, рекао је Лавров.
Амерички интервенционизам крив за стање у Сирији
Извршни директор Рон Пол Пис Института у Тексасу Дани Макадамс, каже да је корен зла у том региону није Асад, као сто тврде САД, већ да је то амерички интервенционизам.
„Не кажем да је главни узрок сама Америка, није Америка крива, већ тај импулс да се интервенише. Где год је било интервенције, настао је хаос. Погледајте Либију - хаос. погледајте Ирак — хаос. Сирија? Хаос. Могу сад да причају шта хоће, али пре одлуке вашингтона да је у Сирији потребна промена режима тамо није било џихадиста, као сто ни у Ираку није било Ал Каиде док САД нису извршиле инвазију на ту земљу. Притом, не морате бити неки обожавалац Басара Ал Асада да би вам било кристално јасно да, ако Америка удари на Сиријску војску и рецимо истера владине снаге из Дамаска, исламска држава ће врло брзо потом подићи своју заставу у Дамаску — заузеће сиријску престоницу. Чак и ако не можете да поднесете председника Асада, нико иоле нормалан не може да каже да је то боља опција од садашње ситуације. Макадамс не може са сигурношћу да тврди да је Асад крив за стварање исламске државе, јер је побуну у Сирији и грађански рат финансирала Америка.ТОН дени Тако се долази до чињенице да Вашингтон не може да финанасира побуњенике и да ствара безакоње у једној земљи, а да онда да оптужује власт те земље и њеног лидера да је изгубио кредибилитет због тога што не може да контролише безакоње — а то је безакоње које сте ви створили! То је просто апсурдно“.
Извршни директор Рон Пол Пис Института сматра да ће америчка јавност подржати интервенцију у Сирији.
„Америчку јавност већ дуго припремају за тако нешто. Најмање последњих годину дана сервира им се прича да је исламска држава нешто најгоре што се икада у историји десило, ако им не станемо на пут ускоро ће нам искакати испод кревета и нападаће нас у сну… Дакле пропагандна основа је већ постављена — а изгледа да је сада задатак Вашингтона да ту пропаганду усмери против Асада. Нажалост, историја је сведок да поропаганда "ради посао" — увек је постизала свој циљ: да узбурка масу и на послужавнику јој понуди сладуњави, привлацни мирис и укус рата.Као једно од проблематичних питања наводи се и улога Турске у борби против ИД. Дани Макадамс, каже да Турска бомбардује полозаје Курда, који су у суштини на терену служили као нека врста директне одбране од исламске државе — они су били попут антиџихадистичке пешадије. Што се тиче става званичне Анкаре, он се и даље не мења. Турски званичници сматрају да Асад мора да оде — али сада они практично нападају америчке савезнике“, закључује Рон Пол.