За ову резолуцију су гласале и САД и Русија. Амерички државни секретар Џон Кери и министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров усагласили су претходно текст резолуције. Остале чланице Савета безбедности Уједињених нација нису имале примедбе. Резолуција је изгласана након пет месеци преговора.
Руски амбасадор у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао је да ће ова резолуција омогућити да се установи ко сноси одговорност за ове нападе.
„Питање ко је користио хлор остаје без одговора зато што не постоје механизми Уједињених нација и Организације за забрану хемијског оружја који би омогућили да се установи ко за то сноси одговорност. Сведоци смо политикантских изјава, чији је циљ искључиво пропагандни. Ту рупу је требало попунити“, рекао је Чуркин у обраћању Савету безбедности.
Задатак стручног тима, чија ће мисија трајати годину дана, јeсте да утврди „појединце, групе и владе“ које су организовале, омогућиле или починиле ове нападе.
За америчку амбасадорку у УН Саманту Пауер, ово је начин да се сакупе докази који ће се наћи пред неким будућим међународним судом за ратне злочине.
„Сви знамо да немамо механизме да кривично гонимо оне који су одговорни, али ће доћи дан када ћемо их имати и кад он дође докази које сакупи овај тим неће бити само потврда о томе шта је урађено већ и ко је то учинио. Погледајте све бивше починиоце који данас одговарају за оно што су урадили годинама или деценијама уназад, оне који су осуђени за геноцид или ратне злочине на Балкану или оне против којих се воде процеси у Хагу. Погледајте Хисена Хабреа, који одговара за масакре које је починио у Чаду пре три деценије“, рекла је америчка амбасадорка за коју јединство које је постигнуто у Савету безбедности УН треба да се манифестује и у проналажењу „политичког решења у Сирији“.
Русија и САД се, међутим, разилазе када је реч о томе ко је користио хемијско оружје. Вашингтон, Лондон и Париз оптужују сиријску владу, док су за Москву кривци у противничком табору.
Руски војни аналитичар Игор Короченко каже за Спутњик да је хемијско оружје користила сиријска опозиција и борци Исламске државе који се боре против сиријског председника Башара ел Асада.
„Ова резолуција подразумева да се у року од двадесет дана оформи тим који ће бити у стању да прикупи неопходну документацију и доказе за учешће сиријске опозиције и њених бораца у том чудовишном злочину против сиријског народа и послужиће као основ за санкционисање оних који се боре против легално изабраног председника Сирије“, кажеКороченко, главни уредник листа „Национална одбрана“.
Дамаск се 2013. године обавезао да ће уништити хемијско оружје, након дипломатске иницијативе Москве, која је спречила напад западне коалиције на Сирију.
У овој земљи је од почетка рата 2011. године погинуло око 240.000 људи.
Приближавање позиција главних међународних актера у решавању сиријске кризе, Русије, САД, заливских земаља и Ирана, тумачи се заједничким интересом да се заустави напредовање организације Исламска држава, која држи под контролом значајан део сиријске територије.
Коалиција коју предводе САД, у којој су заливске земље, у Ираку и Сирији бомбардује положаје Исламске државе, док су Русија и Иран за политичко решење у договору са Башаром ел Асадом.
