00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Сукоб у Украјини после напада западним ракетама на Русију
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Курск — највећа трагедија руских морнара (видео, фото)

© AFP 2023 / STRINGERПодморница Курск
Подморница Курск - Sputnik Србија
Пратите нас
Пре 15 година Русију и свет шокирала је невиђена трагедија. Током војне вежбе у водама Баренцовог мора у нуклеарној подморници „Курск“ живот је изгубило свих 118 чланова посаде. Цео свет је био уз њих, али борба се завршила неуспешно.

Широм Русије данас су одржани комеморативни скупови којима су присуствовали и чланови породица настрадалих морнара и официра.

Подморница К-141 „Курск“, класе „оскар 2“, била је понос руске флоте, симбол моћи и снаге руске морнарице. Била је дугачка 154 метра, радила је на нуклеарни погон, а била је наоружана крстарећим ракетама. Први пут је запловила 1994. године и у неповрат је отишла за мање од шест година службе.

Капацитет јој је био до 130 људи, у време трагедије у подморници се налазило 118 морнара и официра на челу са капетаном прве класе Генадијем Лијачином. Већина чланова посаде била је млађа од 30 година.

© REUTERSПосада „Курска“
Посада Курска снимљена 30. јула 2000. - Sputnik Србија
1/6
Посада „Курска“
© REUTERSНорвешки институт за сеизмологију регистровао је потрес изазван експлозијом у „Курску“ 12. августа 2000. године.
Норвешки институт за сеизмологију регистровао је потрес изазван експлозијом у „Курску“ - Sputnik Србија
2/6
Норвешки институт за сеизмологију регистровао је потрес изазван експлозијом у „Курску“ 12. августа 2000. године.
© REUTERS / Alexander DemianchukМајка официра Алексеја Митјајева на сахрани у Санкт Петербургу. Митјајев је погинуо у руској подморници „Курск“, 12. августа 2000. године.
Мајка официра Алексеја Митјајева на сахрани у Санкт Петербургу - Sputnik Србија
3/6
Мајка официра Алексеја Митјајева на сахрани у Санкт Петербургу. Митјајев је погинуо у руској подморници „Курск“, 12. августа 2000. године.
© REUTERSРодбина настрадалих морнара „Курска“ на месту трагедије, 12 дана након несреће.
Родбина настрадалих морнара „Курска“  на месту трагедије, 12 дана касније - Sputnik Србија
4/6
Родбина настрадалих морнара „Курска“ на месту трагедије, 12 дана након несреће.
© REUTERSМајка официра Андреја Силогава који је погинуо у нуклеарној подморници „Курск“ 12. августа 2000. године.
Мајка официра Андреја Силогава на сахрани у Севастопољу. - Sputnik Србија
5/6
Мајка официра Андреја Силогава који је погинуо у нуклеарној подморници „Курск“ 12. августа 2000. године.
© Sputnik / Алексеј КуденкоСпоменик посади „Курска“.
Споменик посади „Курска“ - Sputnik Србија
6/6
Споменик посади „Курска“.
1/6
Посада „Курска“
2/6
Норвешки институт за сеизмологију регистровао је потрес изазван експлозијом у „Курску“ 12. августа 2000. године.
3/6
Мајка официра Алексеја Митјајева на сахрани у Санкт Петербургу. Митјајев је погинуо у руској подморници „Курск“, 12. августа 2000. године.
4/6
Родбина настрадалих морнара „Курска“ на месту трагедије, 12 дана након несреће.
5/6
Мајка официра Андреја Силогава који је погинуо у нуклеарној подморници „Курск“ 12. августа 2000. године.
6/6
Споменик посади „Курска“.

На данашњи дан, 12. августа 2000. године, „Курск“ је учествовао у поморској војној вежби у Баренцовом мору, у близини руске обале. У подморници су се налазиле и 24 крстареће ракете и 24 торпеда.

Према општеприхваћеној теорији, цурење водоник-пероксида је довело до детонације бојеве главе торпеда што је изазвало експлозију више бојевих глава око два минута касније. Друга експлозија је била еквивалентна експлозији око шест тона ТНТ-а, што је било довољно снажно да је региструју сеизмографи широм северне Европе.

Веровало се да је после експлозије било преживелих, али је ниво кисеоника драматично опао. Према речима стручњака, животи су могли бити спасени да су спасилачке операције започете раније.

Међународна акција спасавања трајала је 10 дана, али нико није преживео. Рониоци који су ушли у подморницу недељу дана после трагедије открили су само беживотна тела руских морнара.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала