Девалвација од 1,9 одсто, коју је Кина назвала једнократном мером, поновљена је, и то у висини од додатних 1,6 одсто, што значи да је јуан за два дана ослабио целих 3,5 одсто.
Американци су већ неко време оптуживали Кину да намерно одржава ниску вредност националне валуте како би њихов извоз био конкуретнији у односу на друге земље. Нови пад вредности јуана је највише уплашио Американце јер доприноси снижењу вредности кинеских производа на страним тржиштима, што их чини конкурентнијим у односу на западне произвођаче.
Саветник из брокерске куће „Откритије“ Сергеј Хестанов за Спутњик каже да се Пекинг за ове мере одлучио јер је овогодишњи извоз Кине опао за 8,3 одсто, што је успорило раст њене економије.
„Уколико економски раст Кине на крају године буде износио преко пет одсто, то значи да се последице ових мера неће осетити. Али ако та цифра буде мања од пет одсто, то би значило да је у Кини на помолу економска криза, чије је последице рано коментарисати. Девалвација јуана, коју је Пекинг спровео, само је врх леденог брега, а реалну слику шта је под њим добићемо тек крајем године или почетком следеће“, сматра Хестанов.
Нагла девалвација јуана може се тумачити и као заштитна мера коју Пекинг спроводи против најављеног подизања референтне каматне стопе од стране Федералних резерви Америке, а која тренутно износи 0,25 одсто. Треба нагласити да је Кина највећи чувар долара, с обзиром да њене девизне резерве износе око 4 билиона у тој валути, а поред тога Кина поседује и америчке хартије од вредности у износу од 1,2 билиона.
Стручњак са руског Института савременог развоја Никита Масљеников оправдава потез Пекинга сматрајући да је Кини неопходна либерализација домаћег финансијског тржишта.
„Сматрам да су кинеске власти изабрале добар пут, јер би се након подизања америчке референтне каматне стопе суочили са још већим падом вредности националне валуте, и то у висини од 10 до 15 одсто. Кина није прва која спроводи такве мере, и многе друге земље чија се економија везује за долар су увелико започеле прилагођавање најављеним мерама Федералних резерви САД-а“, каже Масљеников.
Поједини стручњаци се прибојавају и новог монетарног рата, и то у случају да Кина зарад свог спасења почне да распродаје девизне резерве, јер би то резултирало уништењем долара али и целокупног светског финансијског система. Та количина долара, коју би Кина пустила у промет, преплавила би светско финансијско тржиште и самим тим америчка валута би изгубила на вредности.
Након девалвације јуана се огласио и Међународни монетарни фонд, који је подржао мере кинеских власти рекавши да је то добар пут да се јуан приближи реалној тржишној вредности. Тај коментар је додатно наљутило Американце, с обзиром да су се они залагали за јачање јуана, а поједини конгресмени су оптужили Пекинг да води несавесну монетарну политику која неправедно даје предност кинеским произвођачима. Поред тога, нагла девалвација јуана може имати и политичке последице које би додатно пооштриле контролу девизног пословања Кине, а за то би се највише залагали управо Американци.
