„Једнака права свих грађана у здравству, образовању, раду, исхрани, безбедности, култури, науци и разоноди, иста права која смо прокламовали када смо почели нашу борбу понесени сновима о правди и једнакости за све људе света, оно су што свима желим“, написао је Кастро у тексту „Реалност и снови“ који је објавио дневни лист „Гранма“.
Вођа кубанске револуције у њему говори о војној и економској доминацији САД, у духу вишедеценијске борбе против америчке хегемоније, која је обележила његову политичку каријеру.
„Сједињене Америчке Државе, чија је територија и индустрија била поштеђена (након Другог светског) рата постале су најбогатија и најбоље наоружана земља у урушеном свету са много мртвих, унесрећених и гладних. Совјетски Савез и Кина су изгубили више од 50 милиона живота, уз огромне материјалне губитке. Готово читаво светско злато је отишло у касу Сједињених Америчких Држава“, пише Кастро.
Корен садашње светске економске кризе је, поручује кубански лидер, непоштовање споразума Бретон Вудс из 1944. године по коме је долар устоличен као глобална резервна валута и везан за злато, што је омогућило препород светске привреде и глобални економски раст.
Амерички председник Ричард Никсон је „прекршио обавезе које је преузео Френклин Делано Рузвелт. Према великом броју експерата, то је створило основе за кризу (…)“, пише један од политичара који су обележили 20. век.
Никсон је 1971. године уклонио везаност долара за злато, јер није желео да подигне каматне стопе да заустави одлив злата, до чега је дошло када се дефицит створен финансирањем рата у Вијетнаму нагомилао, што је довело до јуришања на златне резерве САД. Кастро, који се повукао из политичког живота 2008. године, када је на чело државе дошао његов брат, Раул Кастро, обратио се нацији у тренутку историјског приближавања Кубе и Сједињених Америчких Држава.
Амерички државни секретар Џон Кери присуствоваће у петак церемонији подизања америчке заставе на амбасади ове земље у Хавани. То је прва посета једног америчког државног секретара Куби након 54. године. Две земље су у јулу обновиле дипломатске односе које су прекинуле 1961. године. На церемонији неће, међутим, учествовати ни Фидел ни Раул Кастро.
Председник Боливије, Ево Моралес, који је дошао у Хавану како би изразио поштовање кубанском лидеру који је инспирисао млађу генерацију јужноамеричких политичара, међу којима је и аргентинска председница Кристина Киршнер, говорио је о настојању земаља-чланица Боливаријанске Алијансе Народа Америке да се одбране од политичких и економских напада САД, истичући пример Венецуеле и Еквадора.
Обнављање односа између Кубе и САД Моралес је назвао „великом победом кубанског народа и револуције“.
Куба тражи од Вашингтона да укине ембарго или блокаду, како Кубанци зову економске санкције које су им САД увеле 1962. године, да им врати територију на којој је америчка војна база Гвантанамо и исплати одштету за економске и људске жртве које су последица ембарга и непријатељских активности америчке владе против Кубе у последњих пола века.
