„Јапан је више пута исказивао осећање дубоког кајања и најискреније се извињавао за своје понашање током рата“, рекао је јапански премијер.
Абе је нагласио да је Јапан непокољебљив када је реч о тој позицији и да ће тако бити и у будућности. Премијер је признао да је Јапан нанео „неизмерну штету и патње“ невиним људима.
„Како бисмо конкретно показали та осећања ми смо заувек сачували у нашим срцима историју страдања народа Азије — наших суседа“, навео је премијер, а преносе јапански медији.
Према речима премијера, Јапан је направио огромну грешку када је одлучио да своје циљеве остварује војним путем. Јапан треба да буде сигуран да се такав сукоб никада више неће поновити.
„Претња силом и њена примена више не треба да се користе као средство решавања међународних сукоба“, додао је Абе.
Посебна извињења јапански премијер је упутио женама, чији су част и достојанство нарушени током рата. Према проценама историчара, у јавне куће које су отваране за јапанске војнике насилно је одведено 200.000 жена из Кореје, Кине, Филипина, Индонезије и Тајвана.
Он је истовремено нагласио да генерације Јапанаца које нису учествовале у сукобу не треба да буду оптерећене сталним извињењима. Абе је апеловао да се прекину спекулације на ту тему.
„Ми не треба да дозвољавамо да наша деца, унуци и наредне генерације, који немају везе с тим ратом, буду принуђени да се стално извињавају“, нагласио је Абе.
Први пут јапанске власти су дале званичну изјаву о кривици своје земље 15. августа 1995. године. Тада је премијер Томити Мурајама одржао говор посвећен 50. годишњици завршетка Другог светског рата, у којем је признао да је Јапан током рата начинио огромну штету народима других земаља. Исто извињење поновио је и премијер Дзунитиро Коидзуми 2005. године.
Јапан је ратна дејства почео још пре почетка Другог светског рата, 1937. године. Након немачке окупације Француске и Холандије 1940. године, Јапан је искористио прилику и заузео њихове колоније — Индонезију и Индокину. У септембру исте године Јапан је закључио такозвани Тројни пакт са Немачком и Италијом, који је био усмерен против СССР-а, Енглеске и САД. У априлу наредне године закључен је споразум о неутралности са СССР-ом.
Поразивши британску војску, јапанска армија је заузела многе територије и земље југоисточне Азије и приближила се границама Индије. Године 1941. Јапан је без објаве рата напао америчку војну базу Перл Харбор на Хавајским острвима. Експанзија је заустављена након пораза у бици код Мидвеја 1942. године.
Сједињене Америчке Државе су 6. и 9. августа 1945. године бациле атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки да би, како је званично наведено, приморале Јапан да капитулира. Јапански цар Хирохито објавио је 15. августа капитулацију која је формално потписана 2. септембра 1945. године.