У 2014. години Немачка је забележила трговински суфицит од 217 милијарди евра и била, после Кине, друга највећа светска економија. Суфицит настаје када влада троши мање него што зарађује од извоза робе. Вишкови који тако настају троше се за позајмице другим земљама.
На такав начин, Немачка је финансирала земље које троше више него што производе и на тај начин стварају трговински дефицит. Ипак, уместо да допринесе глобалном економском развоју, трговински суфицит Немачке имао је супротан ефекат, написао је амерички економиста Кованек.
„Криза еврозоне често се назива кризом дуга. Али Европа у целини није имала проблем спољног дуга, већ унутрашњег“, пише Кованек.
Према његовом мишљењу, немачки суфицит и растући дуг у периферним европским земљама су две стране истог новчића. Уместо да новац инвестира у домаћу економију, Немачка је новац давала својим трговинским партнерима у еврозони, које су заузврат, тај новац користиле за куповину немачких производа.
Кованек сматра да Немци живе у илузији да просперирају. Уместо да „раде праве ствари"“, покушавају да се „извуку" са новцем који им вероватно никада неће бити враћен.
Према речима овог економског експерта, најбоље решење било би да се Немачка повуче из еврозоне и поново уведе немачку марку. Он сматра да ће им трговиснки суфицит свакако бити на располагању, али да је питање где ће бити утрошен.
Домаће инвестиције биле би пожељнија опција, које би допринеле стварном економском опоравку, рекао је Кованек, а преноси „Дојче виртшафтс нахрихтен“.
