Грчка је прихватила услове међународних кредитора који подразумевају ригорозне реформе у замену за трећи пакет зајма од 85 милијарди евра. Министри финансија еврозоне који представљају главне зајмодавце одобрили су план. Грчка ће следеће недеље добити 26 милијарди евра, довољно да плати дуг Европској централној банци до 20. августа.
Лагардова, међутим, сматра да овај план не може да успе уколико се зајмодавци не договоре о отписивању дела дуга Грчкој.
„Чврсто верујем да је Грчки дуг постао неодржив“, изјавила је Лагардова и позвала Европску унију да се „конкретно обавеже на много значајнији отпис дугова него што је то до сада разматрала“.
ММФ неће да се укључи у последњи споразум са Грчком, инсистирала је, док га поново не буде размотрила, највероватније на јесен. Ово одлагање оставља простор европским лидерима да се договоре о отпису дуга.
Немачка, која је највећи кредитор, упорно одбија ову могућност, али жели да се ММФ укључи у споразум са Грчком. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле залаже се за наставак тврде политике према Атини.
Грчки дуг ће, према Европској комисији, достићи 201 одсто БДП-а 2016. године, а 2022. године ће износити 160 одсто. ММФ оцењује да је дуг изнад 120 одсто БДП-а немогуће вратити.
