Активности уочи 25. августа, дана кад је заказан наставак бриселских преговора и у Београду и у Приштини, на највишем су нивоу. Међутим, о томе како ће се тај дан окончати — потписима споразума о формирању Заједнице српских општина, договором око позивног броја за Косово и енергетике, или ће и овај састанак бити завршен као и претходни, без договора — у Београду и Приштини различито коментаришу.
Приштина, како се сазнаје, тренутно лобира код високе представнице ЕУ Федерике Могерини да се пре парафа на поменуте споразуме, потише такозвани резиме досада постигнутог у преговорима. Београд, ово одбија јер верује да би се на тај начин ставио печат на досадашње бриселске преговоре, што би значило да би Србија остала без Заједнице српских општина.
Да је питање ЗСО кључно за будућност бриселских преговора закључује се и из разговора директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, који је после разговора са шефом Унимка Фаридом Зарифом о актуелној политичко-безбедносној ситуацији на КиМ, рекао да, осим што је кључни интерес Републике Србије стабилност у Покрајини и нормализација односа Београда и Приштине, за Београд важан и наставак политичког дијалога у Бриселу, односно, успостављања Заједнице српских општина.
Приштина је остала при ставу да не дозвољава да ЗСО има извршна овлашћења. Београд једино на томе и инсистира. Разлог — ЗСО је „сигурна кућа“ за српску заједница на КиМ и економски и политички, јер би формирањем ове заједнице политички утицај Срба био већи него што је сада, а и Срби би били присутни у косовским институцијама.
Ненад Васић, научни истраживач Института за међународну политику и привреду, не верује да ће се 25. августа формирати Заједница српских општина. Како каже, позиције две стране су видно удаљене, а и сигуран је да неће ни доћи до неког компромиса.
„Стране нису спремне на компромисе, а и многи претходни споразуми нису доследно спроведени. У таквим околностима извршна овлашћења за ЗСО на којима инсистира српска страна нису остварива“, оцењује Васић.
Он додаје да је одлука Приштине да не омогући формирање ЗСО велики проблем за Косово, јер им блокира даљи пут ка Европској унији, али и повлашћене позиције које на том путу очекују.
Наш саговорник не верује да ће коалициони партнери листе „Српска“ у косовској скупштини одржати реч и подржати формирање ЗСО. Он је чак убеђен да ће најављена подршка изостати, из простог разлога што највећи део политичких актера из опозиције није спреман за то.
„И у Бриселу и у Приштини очекујем да ће питање ЗСО тек на јесен доћи на ред“ каже он.
Васић одбацује сваку могућност да због неформирања ЗСО дође до прекида бриселских разговора, јер би у том случају сви били на губитку.
„То би значило прекид преговора Србије са Европском унијом, али и прекид у процесу спровођења Споразума о придруживању који су недавно потписали Приштина и ЕУ“, подсећа он.
Иса Мустафа и Александар Вучић, косовски и српски премијер, требало би да поред поменутог разговарају и о будућим темама као што је имовина, платни промет, положај СПЦ и права српске заједнице, али и о учлањењу Косова у међународне организације, што је донекле предвиђено брисeлским споразумом.
