Усвајању овог документа допринело је изостављање члана у коме се наводи да је једини пут ка решавању сиријског проблема свргавање сиријског лидера Башара ел Асада, чему се Русија оштро противи, а за шта се Америка активно залаже.
Аналитичари сматрају да без учешћа источних земаља, попут Русије и Кине, решење за Сирију није могуће пронаћи.
Професор на Универзитету за међународне односе Јелена Пономарјова за Спутњик каже да је Русија политички и даље укључена у све преговоре на међународним нивоима, као и у преговоре иза затворених врата, без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не. „Русија има велико искуство са источним државама, тако да би без Москве било тешко решити проблеме на Блиском истоку“, наглашава она.
Пономарјова то објашњава тиме што је Русија појачала дипломатске активности када је реч о Саудијској Арабији. Поред тога, наставља она, Кремљ је свестан чињенице да све већу улогу у решавању сиријске кризе има Иран, који је након постигнутог договора у Бечу престао да буде претња Западу. Ситуација у Сирији је дискутабилна, додаје она, јер главно питање које се поставља јесте колико актуелна влада уопште има контролу над својом територијом.
Сирија самостално до решења
И шефови руске и иранске дипломатије, Сергеј Лавров и Мухамед Џавад Зариф, сагласни су да се сиријски проблем не сме решавати спољним војним интервенцијама. Лавров је приликом њиховог недавног сусрета изјавио да „кризу у Сирији треба да решавају њени грађани, без мешања било кога“, додајући да све стране треба да седну за преговарачки сто како би био постигнут конструктивни договор са властима.
Научни сарадник института за оријенталистику руске Академије наука Станислав Иванов, међутим, сматра да западне силе нису заинтересоване за дијалог зараћених, а доказ томе је што побуњеници, упркос залагњима западних земаља, и даље добијају наоружање.
Он за Спутњик каже да је Асадова војска и даље у блокади, упркос помоћи Ирана и Хезболаха, док Русија и Кина, иако подржавају Асада, нису физички у могућности да помогну у борби против побуњеника. Сирија је управо зато опкољена, јер државе у окружењу желе да сруше Асада на било који начин, чак и уз помоћ радикалних исламиста, закључује он.
Шта подразумева мировни план?
Према мировној иницијативи, коју је израдила Француска, политичка транзиција подразумева стварање прелазног владиног тела са пуном извршном моћи, које ће бити оформљено на основу обостране сагласности, а истовремено обезбедити континуитет владиних институција. Поред тога, до септембра ће бити оформљене четири радне групе које ће се бавити питањима безбедности и заштите, борбом против тероризма, политичким и правним питањима и обновом земље.
Усвајању новог мировног плана успротивила се само Венецуела, која има пријатељске односе са Сиријом, наводећи да се дистанцира од делова изјаве у којој се тражи политичка транзиција земље, за коју сматра да нарушава њено право на самоодређење.
Савет безбедности је такође упозорио да је сиријска криза постала највећа хуманитарна криза данашњице са најмање 250.000 погинулих и 12 милиона присиљених да напусте своје домове.
