„Блискоисточне земље су некада биле једне другима уточиште. Ако би се нешто десило, рецимо, у Либану, људи би одлазили у Либију или Сирију… Сада је заиста тешко наћи земљу на Блиском истоку која би била стабилна и у могућности да финансијски подржи велики број избеглица“, напомиње саговорник Спутњика, експерт за међународна питања Драган Симеуновић.
Европа — рај за азиланте
Европа је огромној већини житеља Блиског истока крајње одредиште не само због релативне географске близине него и због тога што има најлибералнију политику када је о азилантима реч.
„Европа је просто нека врста природног завршетка њиховог пута. Она је најлибералнија — прими, нахрани, да месечно велики износ. Америка је далеко. Ту је океан, превоз је прескуп. Слично важи и за Русију, Кину…“, објашњава Симеуновић.
Имућне земље тог региона, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, веома су затворене, а неке од њих у ратовима на Блиском истоку учествују на страни САД, бомбардујући Сирију и делове других земаља.
„У очима бегунаца с ратом захваћених подручја, те земље су веома често третиране као непријатељске“, наглашава наш саговорник и подсећа да је међу мигрантима и много бивших бораца који би у некој од суседних земаља били затворени или стрељани.
Истовремено, мигранти су се ужурбали како би се домогли Европе док још постоји као „рај за азиланте“.
„Богате европске земље почеле су да напуштају политику такозване ’државе благостања‘. Страх од тога да би могли да закасне и остану без великих износа социјалне помоћи такође је важан мотивациони фактор“, напомиње наш саговорник.
Криминал, а не стратегија
Симеуновић одбацује разноразне теорије завере које се плету око судбине миграната, међу којима је и претпоставка да унесрећени људи у Европу долазе под окриљем неког центра моћи.
„Да, постоје организације и појединци који их воде у Европу, али то нису никакви исламистички центри који хоће да их раселе како би ислам преплавио Европу. Нема говора о томе да неки исламистички стратешки геније хоће да натрпа Европу муслиманима! Мигранте организују криминалци, трговци људима, који њихову несрећу дебело наплаћују“, категоричан је Симеуновић.
Он свој став поткрепљује и чињеницом да је реч о око милион избеглица, што је, како оцењује, недовољно за било какву доминацију. „За једну Немачку то би био тек сваки седамдесети становник, и то без права гласа и без много чега другог што би могло да изазове политички преокрет“, наводи Симеуновић.
Балкан плаћа за туђе ратне игре
Балкан житељима Блиског истока није интересантан као крајње одредиште јер овде не могу да рачунају ни на какву социјалну помоћ или на посао.
„Ипак, Европа покушава да их задржи што дуже, ако не и заувек, на овим нашим просторима, ван Европске уније. Велике економске издатке које би имала због миграната, покушава да пребаци на земље које су им на путу“, напомиње Симеуновић, упозоравајући да би трајно задржавање великог броја миграната у Србији и другим балканским земљама повећало ризик од насиља и тероризма на овом подручју.
„То би било трагично за нас јер би се они на овим нашим просторима неминовно криминализовали како би имали од чега да живе. Многи од тих људи су некада били борци и могли би да зарађују радећи за терористичке и екстремистичке организације посао који једино знају — да убијају људе“, страхује Симеуновић.
Он сматра да Србија због тога треба да води хуману, али опрезну политику.
„Кључна ствар је у томе ко је изазвао све те проблеме на Блиском истоку. Да ли је то изазвала Србија, да ли су балканске земље изазвале сав тај хаос на Блиском истоку? Неке земље су веома профитирале од тих ратова и од несреће тих људи, зашто бисмо ми сада то плаћали? Ми не можемо прихватити ту врсту одговорности да их трајно населимо овде јер смо врло сиромашна земља“, закључује саговорник Спутњика.
