Уочи састанка Меркелове, Оланда и Порошенка у Берлину, западни медији су говорили о могућности да се Москва изузме из даљих разговора о ситуацији у Украјини. Украјински председник Петро Порошенко, на чији захтев је скуп организован, све је учинио како би се састанак претворио у „три против једног“, али у томе није успео.
Оптужио је поново Русију да је крива за сукобе на истоку Украјине и рекао да Москва „још није одустала од идеје да директно интервенише“. Париз, међутим, оцењује да у овој области „није у питању војна операција великих размера“, како је листу „Фигаро“ рекао дипломатски извор, већ нека врста теста зараћених страна.
На скупу у Берлину је било речи о политичким и уставним реформама које би требало да буду спроведене у Украјини до краја године. Кијев мора да донесе закон о децентрализацији, да дâ специјални статус Доњецку и Луганску и организује изборе 25. октобра. Ове промене устава предвиђене су у другом споразуму из Минска, али о њима нема консензуса у Врховној ради.
Немачка канцеларка је на заједничкој конференцији за штампу рекла да је „проблем демократских избора, који треба да се одрже под надзором ОЕБС-а (…) једно од кључних питања“ за које још није пронађено решење. Оланд је у дипломатском маниру изјавио да би требало „све да урадимо да избори буду одржани по украјинским законима, у складу са Минским споразумом, узимајући у обзир интересе источних области Украјине“.
Порошенко је говорио о „великој опасности до које су довели незаконити избори 18. октобра и 1. новембра, који нису у складу са украјинским законима, што угрожава читав мински процес“. Меркелова му је посредно одговорила да споразум мора да се поштује, а не да се доводи у питање, да је чула шта имају да кажу Украјинци и да ће о томе разговарати са руским председником.
Из министарстава спољних послова у Берлину и Паризу је истог дана поручено да ће ускоро доћи до састанка са Владимиром Путином, у форми „Нормандијске четворке“ (Немачка, Русија, Француска и Украјина). Оланд је дан касније ничим изазван изјавио да би могао да се сретне са Путином у Паризу.
Украјинска криза наноси штету односима са Москвом Париза и Берлина, којима је Русија неопходна у решавању других међународних криза које их се директно тичу, као што је криза на Блиском истоку и егзодус народа библијских размера који је постао главни проблем Европске уније.
Договор Меркелове и Оланда о мерама за заустављање таласа избеглица које сваког дана у десетинама хиљада стижу у Европу бацио је у сенку расправу о Украјини на скупу у Берлину.
У ситуацији када у Бриселу не постоји јединствена политика, постаје јасно да Европска унија не може сама да се суочи са кључним кризама које доводе у питање њене темеље. Зато је интерес Берлина и Париза да украјински „досије“ што пре ставе у фиоку и да санкције Русији буду укинуте у јануару.
У том кључу треба тумачити изјаву немачког министра спољних послова, Франка Валтера Штајнмајера, да „санкције против Русије не могу да буду коначни одговор“ и да је „немачко-руским односима потребна перспектива“. Париз је, опет, са олакшањем дочекао споразум са Москвом око „мистрала“ и са задовољством констатовао да је он довео до „отопљавања билатералних веза“.
