Према мишљењу политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, овакве интерпретације су саставни део процеса, али да ће бити рачунато само оно што је потписано.
„Наравно, свака страна ће увек интерпретирати споразум на свој начин јер порука мора да се упути и за домаћу јавност. Оно на чему ће инсистирати они који су гарант тог споразума, а то је ЕУ, јесте дух и слово споразума“, каже Вук Станковић за Спутњик.
Овакве реакције и српске и албанске стране, истиче Вук Станковић, су очекиване јер је читав процес јако комплексан и подразумева уступке једне и друге стране”.
„Најчешће се у јавности у којој су подигнута очекивања, пре свега у Приштини много мање у Београду, рачуна на то да се кроз неке алиби приче сопствени уступци који су учињени прикрију тако што ћете рећи да сте победили у односу на супарничку страну у преговорима“, додаје Вук Станковић.
Потписивање у тмини
С друге стране, новинар Цвијетин Миливојевић који годинама прати дешавања везана за ову српску покрајину каже да невољно више верује званичницима Приштине када тумаче оно што нам доноси јучерашњи договор.
„Поготову када је реч о Заједници српских општина јер се она формира у складу са уставом и законима републике Косово, не лажне државе Косово како би то из Београда рекли, тврди Миливојевић за Спутњик.
Он додаје да синоћ није било никаквог разлога за славље као што, како каже, тврде режимски медији да је северни део Косовске Митровиће синоћ славио.
„Дакле реч је о томе да су албански званичници апсолутно у праву, да Србија потписује нешто што није у складу са Уставом Србије, да по ко зна који пут наши преговарачи игноришу оно што јесте Устав Србије, да се под паском онога што је нажалост председник Николић учинио — а то је да је забранио Уставном суду Србије да се бави Бриселским споразумом — фактички у тој тмини испотписује што више, да би се отворило једно од тих првих преговарачких поглавља“, категоричан је Миливојевић.
Надлежности које се тичу здравства, школства, урбаног и рурарлног развоја су према Миливојевићевом ставу биле надлежност локалних самоуправа и пре тога. Зато, тврди он, ЗСО неће имати друге извршне надлежности на основу којих бисмо то могли назвати нечим што су овде говорили да личи на Републику Српску или макар неком покрајином у покрајини.
„Апсолутно, оно што говоре званичници из Приштине је тако. То што Београд покушава да спинује причу, да говори о великој победи је још једна велика неистина која стиже из круга наше делегације. То је покушај да се грађани Србије пре свега умире и покушај да се још једном изигра оно што би требало коначно да профункционише у овој земљи, а то је Уставни суд, јер нема веће повреде уставног права од повреде територијалног интегритета једне земље“, подвлачи Миливојевић.
Зар Телеком већ није био ка Косову
Миливојевић поставља и питање о каквој новој српској телекомуникационој компанији на Косову се говори.
„Па зар тамо не постоји већ српска компанија која се зове ’Телеком Србија‘?Да ли то значи да се Србија одриче свега онога што је ’Телеком Србија‘ значио на Косову? Ко то има право да у име државе Србије части Албанце међународним телефонским бројем?“, пита Миливојевић и констатује да Србије више нема на Косову јер из дана у дан посматрамо како се Косово учлањује у нове и нове међународне асоцијације и организације, а према њему Србија не чини ништа да то спречи.
Док Миливојевић сматра да албанска страна може да одуговлачи са преговорима о статуту ЗСО, Дејан Вук Станковић је става да ће прича о статуту бити заправо само формализација онога што је садржај договора.
„Ту приштинска страна, чини ми се користи једну врсту медијског спина, да би приказала да је дала минималан компромис београдској страни, а ради се о нечему сасвим другом. Ипак су они морали да дају много више него што су били спремни да дају и много више него што је Србија у овом тренутку реалистично очекивала“, закључује Вук Станковић.
