Како је листу саопштио министар за европске интеграције Косова Беким Колаку, један од разлога зашто би ЕУ могла да пожури са решавањем овог питања јесте и пораст симпатија према Русији на Балкану.
Иако проширење изазива незадовољство код земаља-чланица Европске уније, чекање ће их „скупо коштати“.
Од времена окончања ратова на Балкану 1999. године најактуелније питање остаје како и када ће земље тог региона ући у ЕУ. Године 2004. Европској унији се придружила Словенија, а 2013. године Хрватска. Остале државе — Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, Србија и такозвано Косово — „запеле“ су на путу ка европској породици у различитим етапама.
„Економист“ указује да Европу брине, између осталог, учешће Србије у руским војним вежбама. Извор међу европским дипломатама изјавио је „Економисту“ да одлучујућу улогу по овом питању има Немачка. Лист ово назива „Берлинским процесом“.
Дипломата указује да је напредак посебно приметан након што је Ангела Меркел у јулу посетила Албанију, Босну и Херцеговину и Србију. Већ кроз месец дана донет је низ споразума који се тичу проблема региона. На пример, српске општине на Косову су добиле више права. ЕУ је успела да издејствује ванредне изборе у Македонији. Осим тога, заустављена је и политика ЕУ којом је било блокирано приступање Босне и Херцеговине Европској унији.
Исто тако и САД покушавају да ојачају свој утицај на Балкану од чијих су се проблема после 1999. године постепено дистанцирале. Лист тврди да су амерички чиновници одиграли одлучујућу улогу у притискању Косова да донесе закон о стварању суда за ратне злочине, а помогли су и да се постигне договор о изборима у Македонији.
