Лист наводи да обалска стража Аљаске нема довољно бродова да истовремено активно прати поморски саобраћај преко Беринговог мореуза и да контролише риболов у региону. Обалска флота, укључујући два ледоломца, застарева. Комуникација на горњим ширинама је неразвијена, нема дубоководних лука. За све то су потребне инвестиције, које су годинама недостајале због политичких спорова, буџетских ограничења и бирократије.
„Ово није први пут да вичемо да земља нема могућности за подршку значајнијем присуству на Арктику“, наводи командант Обалске страже адмирал Пол Заканфт.
Русија већ, примећује „Њујорк тајмс“, гради 10 станица за потрагу и спасавање у Арктичком региону и повећава војно присуство, обнављајући совјетске базе. Амерички војни званичници са зебњом гледају на то. Америчка војска размишља о смањењу две бригаде на Арктику, док је ратна морнарица САД признала да има слабо искуство у операцијама на Арктику. Осим тога, Русија је поднела захтев за проширење граница арктичког појаса у складу са конвенцијом УН о поморском праву, у исто време док САД ту конвенцију чак нису ни ратификовале.
„САД чак нису ни ушле у ту игру“, сматра адмирал у оставци Роберт Пап који је раније командовао Обалском стражом САД, а сада је специјални представник Стејт департмента за питања сарадње на Арктику.
„Желео бих да и САД ураде нешто од онога што ради Русија — нове базе, телекомуникације, истражно-спасилачке могућности“, нагласио је Пап. Он наводи да је током хладног рата, када је СССР послао сателит у космос, САД нису седеле скрштених руку, говорећи: „Браво, мајко Русијо“.
Питање о будућности Арктика нашло се у центру новог геополитичког сукоба и поделило САД и њихове савезнике на једну страну и Русије на другу, наводи „Њујорк тајмс“.
Интересантно је да је извештај америчког Центра за стратешка и међународна истраживања, који је посвећен акцијама Русије на Арктику, добио назив „Нова ледена завеса“.
