Да ли се моћ интернета већ сада може мерити са утицајем телевизије?
— Мислим да апсолутно може. Моћ је огромна, зато што су тамо паметнији људи, „опинион“ лидери, који у ствари преносе информације. Преко интернета утицајни људи добијају информације и онда их они даље шире. Данас можемо да видимо да су вести које долазе у класичне медије заправо дошле са интернета. Интернет не само да може да се пореди, него дефинитивно доминира.
Како се у свету, а како код нас користи интернет, има ли разлике?
— Колико сам ја приметио, мислим да је разлика у различитој употреби платформи. У Србији доста народа Твитер употребљава под својим псеудонимом, и ми не знамо ко су ти људи заиста. У свету се махом ова друштвена мрежа користи као нека врста месинџера где су сви под именом и презименом, свако може да их нађе и постоји свест о томе колико је битан социјални капитал који носи та платформа. Ми смо више воајери, више волимо да сазнамо шта се дешава и већином смо направили профиле како бисмо били у току и видели шта то други људи пишу.
Колико се разликује примена и коришћење интернета у, на пример, Немачкој, Енглеској, САД и Русији од примене и коришћења интернета у Србији?
— Занимљиво је да је Србија у целој Европи једна од земаља са највећим бројем корисника Фејсбука. Минутажу коју ми проведемо на Фејсбуку нико у Европи нема. Ми смо велики зависници од ове друштвене мреже. Мала смо заједница. Србија је доста неразвијена у односу на друге европске земље и веома нас интересује „шта комшија кува и шта има у фрижидеру“. Додуше, ми производимо и избацујемо мање садржаја у односу на остале. Употреба је некако другачија. Рецимо, у иностранству се друштвене мреже користе у великој мери за тражење посла, за сређивање послова. Рецимо, Линкдин је у Немачкој врло битна платформа, док у Србији није толико заступљена.
Која друштвена мрежа је, по вама, будућност у Србији?
— Будућност је дефинитивно Инстаграм. Инстаграм је нови Фејсбук. Фејсбук је то на време схватио и зато га је и купио, пошто он дефинитивно најбрже расте. „Снепчет“ је такође све популарнији код нас. Омладина је почела да га користи. Оно што ја знам и што пратим је да када деца почну масовно да користе неку друштвену мрежу, онда долазе маме, после мама долазе баке, и онда су сви ту. А онда деца побегну са те платформе, или праве лажне профиле са лажним информацијама. То се тренутно дешава на Фејсбуку.
Зна ли се тачан број корисника друштвених мрежа у Србији?
— Имам неке информације, мада су из 2013. године. Оно што је занимљиво је да Фејсбук користи негде око 2,5 милиона људи. На Инстаграму је 2013. било 300 хиљада, да би за само две године број корисника у нашој земљи скочио на 600 хиљада. Расте невероватном брзином.
Да ли сматрате да друштвене мреже некада могу имати и ону лошу страну када је у питању дељење приватних информација у виртуелном свету?
— Само ми старији размишљамо о томе. Приватност за млађу генерацију више ништа не значи. Тренутно пролазимо кроз једну велику културолошку промену. Никада се нисмо толико мењали као цивилизација као у последњих 15 година. Мислим да ће нове генерације бити дијаметрално супротне од нас, другачије ће размишљати и сматрам да приватност није неки проблем. Оно што је проблем је информација коју ми пуштамо, а несвесни смо ко ће да је види. Технологија нам чак помаже, смањио се велики број отмица.
Колико је потребно новца да се покрене реклама на интернету и који је најбољи начин за стартовање?
— Прво што је битно је да добро познајете своју публику. За разлику од билборда, који виде разни људи, интернет нам омогућава да врло прецизно таргетујемо кога ми хоћемо. До сада смо преко „goole adwords“ рецимо имали демографско таргетирање, а Фејсбук нам тренутно обезбеђује психографско таргетирање. Ми на основу тога знамо које странице је неко лајковао, шта је коментарисано, па је самим тим доста лакше да означимо некога и да му продамо продукт који му у том тренутку треба.
Многи мисле да све знају и да могу сами да направе добру рекламу за своју фирму. Шта у ствари треба да знају?
— Треба да прате и да реагују на свет око њих. Ако Инстаграм почиње да побеђује и видимо да постаје тренд, ви морате да будете тамо. Сваки пут када дође нова платформа и видите да је нешто у тренду, ви сте тамо и први сте. Зашто? Зато што се дешава следеће. Када нека платформа почне са радом и људи крену да јој се прикључују, ви имате можда нека 24 месеца да искористите то. Када се сви сете да се рекламирају на тој платформи, као што је сада Фејсбук, све почиње да буде скупље и скупље, а када реклама постане толико скупа — она више нема смисла.
Колико вреди плаћена реклама на Фејбуку? Колики је проценат оних који клинку на спонзорисани оглас?
— Зависи шта је у питању. Добра ствар Фејсбука је да вам природно „улазе“ ти огласи. Ако хоћете, можете да кликнете, ако не, не морате. Цена тог огласа ће да буде јефтинија што људи више улазе. Администратори Фејсбука сматрају да ће самим тим њихова платформа бити занимљива и посећенија, ако је садржај огласа занимљив, па спуштају цене према посећености огласа. Ако имате рекламу на коју нико не улази, биће скупље.
Како је све то исто на Твитеру? Колико се ове две интернет платформе разликују?
— Твитер је другачија „животиња“. Свака платформа има неки свој сленг. Твитер је првенствено сведен на 140 карактера. Тамо морате бити врло кратки, прецизни и интригантни. Фејсбук је другачији. Рекламирање на Твитеру апсолутно функционише, одлично је, а посебно када се комбинује и повезује са Фејсбуком. Твитер је опет, за разлику од Фејсбука, инстант, жива платформа. Фејсбук је тромија, Твитер бржа варијанта.
Колико су апликације за смарт телефоне тренутно популарне и да ли ће телефони преузети улогу рачунара?
— Они су већ преузели улогу рачунара. Оно што је занимљиво је да ми прелазимо из тог неког интернета где смо ми били за компјутером, куцали: www. и претраживали… у интернет који конзумирамо кроз апликације и рађа се та нека „еп“ (апликација) култура.
