„Имамо доказе да су напади на неколико земаља, пре свега на Француску, планирани из Сирије“, рекао је Франсоа Оланд на конференцији за штампу у Паризу. „Моја дужност је да учиним све како бисмо били информисани о претњама за нашу земљу“, поручио је правдајући напад.
Француска ће бомбардовати положаје организације Исламска држава, коју је Оланд означио као главног кривца за талас избеглица које стижу у Европу.
„Хиљаде породица бежи од Исламске државе, од злодела која чине“, рекао је француски председник у Паризу, доводећи у везу избегличку кризу са нападима на Сирију. Француска неће да шаље војнике у ову земљу, јер то „није реално“, већ се за борбе на терену ослања на локалне снаге које обучава и наоружава. То је и тактика коју примењује коалиција предвођена Вашингтоном, која бомбардује положаје Исламске државе у Ираку и Сирији. Француска, која учествује у овој коалицији, до сада је ограничавала нападе на Ирак.
Оланд тврди да сиријски председник Башар ел Асад мора да оде.
„Он бомбардује своје људе и користи хемијско оружје“, каже француски председник. Исти аргумент, о коришћењу хемијског оружја, Оланд је изнео када је у августу 2013. године правио планове за напад на Сирију. Томе се успротивила Русија и до напада није дошло.
„Већ три године се поставља питање шта да се ради. Останак Башара ел Асада није могућ. Русија је савезник сиријскм режиму, то не значи да је вечни савезник Башара ел Асада. И Русија хоће да пронађе решење“, поручио је француски шеф државе.
Улазак Француске у коалицију против Сирије је знак да се сукоб шири. Међународне околности, међутим, нису исте као пре две године. Позиције Москве и Вашингтона су се приближиле од када је Запад препознао да је његов главни противник у Сирији екстремистичка организација, а не Асадов режим, иако и даље прижељкује његово рушење.
Договор који је током лета постигнут са Ираном око његовог нуклеарног програма отворио је врата Техерану да се активније укључи у решавање блискоисточне кризе. Русија и Иран не желе насилно рушење сиријског председника и траже политичко решење. Москва је против бомбардовања, јер оно само погоршава невоље цивилног становништва. Доказ је и то што бомбардовање америчке коалиције, које траје већ две године, није ништа променило. Исламска држава је, напротив, освојила нове територије. На то је указао и бивши француски министар одбране Ерве Морен, након што је Оланд саопштио да ће и Француска бомбардовати Сирију.
У међувремену је постигнут међународни договор да је Сирији потребна прелазна влада у којој би сви учествовали, са изузетком озлоглашене организације. То значи да је потребно организовати изборе под међународном контролом. Са овим решењем се слаже и Иран, главни Асадов савезник. Али разлике остају. Русија и Иран желе да сиријски председник задржи ову улогу током прелазног периода, што сиријска опозиција, која је разбијена и у егзилу, одбија. Она више нема утицаја на терену где се сиријска војска бори са Исламском државом.
Сирија се претворила у терен сукоба који је превазилазе. Главни сукоб је између шиита и сунита око поделе зона утицаја, што води до нових граница на Блиском истоку и нових држава, сунитских и курдских. Организовање међународне конференције о Сирији је за сада искључено, пошто неки од главних протагониста, попут Ирана и Саудијске Арабије, одбијају да седну за исти преговарачки сто.
