Потписивање акционарског уговора између руског енергетског гиганта „Гаспрома“ и пет западних гасних компанија о изградњи „Северног тока 2“ отворило је много питања и изазвало бројне дискусије међу експертима. Једно од њих је зашто Европљанима смета „Јужни“, а не смета „Северни ток“?
Друго питање је — зашто је ЕУ оценила да је „Северни ток“ мање политички ризичан од „Јужног тока“, који је раније зауставила?
Пројекат „Северни ток 2“ предвиђа изградњу два подморска гасовода од Русије до Немачке испод Балтичког мора, са укупним годишњим капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса. „Гаспром“ је трошкове пројекта проценио на 9,9 милијарди евра, а планирано је да нови гасовод почне са испорукама до краја 2019. године.
Већ сама чињеница да су уговор са „Гаспромом“ потписале компаније из Немачке, Холандије, Аустрије и Француске говори о томе да је Унији и те како потребан овај пројекат, јер њиме Европа обезбеђује несметане испоруке гаса и осигурава своју енергетску безбедност.
Европљани су изгледа коначно схватили да не могу без руског гаса, а да је Украјина непоуздан партнер.
Кад се хоће — све се може
Показало се то и у претходне две гасне кризе, 2006. и 2009. године, када су се многи смрзавали само зато што је Украјина зауставила транзит руског гаса намењеног европским потрошачима. Зато је циљ „Северног тока 2“ да, са једне стране, у потпуности избегне или барем смањи зависност од транзита кроз Украјину, а са друге да повећа испоруке руског гаса у Северну и Западну Европу, с обзиром да Немачка планира да дуплира капацитет могућег дотока руског гаса на своју територију.
Русија је важан произвођач гаса и задовољава око трећину европских потреба за енергијом. Поједине европске земље (државе Балтика, Аустрија, Финска, Словачка, Чешка, Бугарска) скоро да у потпуности зависе од руског гаса, док Немачка, на пример, намирује скоро четвртину својих енергетских потреба увозом руске нафте и гаса. Погодних алтернатива нема ни на видику.
Европљанима је постало јасно — или ће сарађивати са Русима или следи енергетски ћорсокак.
„Санкције не утичу на реализацију пројекта ’Северни ток 2‘, али Трећи енергетски пакет му ствара одређене проблеме“, изјавио је руски министар економског развоја Алексеј Уљукајев у Паризу.
Трећи енергетски пакет ЕУ постао је камен спотицања између Русије и Европе. Овај документ се појавио убрзо након што су потписани основни споразуми о „Јужном току“ и он не дозвољава компанијама које ваде гас да буду власници магистралних цевовода који се налазе у региону.
Експерти објашњавају да је ЕУ тиме поручила Русији — „сами не градимо — ни вама не дамо“. То би значило да „Гаспром“ не може да буде снабдевач гаса и власник гасовода, а у случају „Јужног тока“ руска компанија је требало да буде и једно и друго. Под таквим условима градити гасовод значи радити на своју штету.
Потписивање уговора о изградњи „Северног тока 2“, показује да се и та препрека може превазићи, кад се хоће. Нађено је „соломонско решење“, према којем се трећи енергетски пакет не односи на подземни део гасовода!
„Јужни ток“ постао је жртва глобалне геополитичке игре коју је спроводио Запад на челу са САД, а један од циљева блокаде овог пројекта било је задржавање транзита гаса кроз Украјину. Москва, са друге стране, жели да заобиђе Украјину као транзитну земљу због вишегодишњег спора са Кијевом око цене гаса, начина плаћања, нагомиланих дугова и крађе „плавог горива“ намењеног европским потрошачима.
Узимајући у обзир и да споразум са Украјином о транзиту гаса истиче 2019. године, званичној Москви је изградња новог гасовода сада један од најважнијих стратешких задатака.
„Северни ток“ из 2011. године, који директно спаја руски град Виборг и немачки Љубмин, већ се показао као успешан пројекат. Уколико Русија реализује и своје друге велике пројекте — „Северни ток 2“ и „Турски ток“, а од њега није одустала, то би значило да се у потпуности ослобађа транзита преко Украјине.
Немачка ће профитирати
У Кијеву су вест о „Северном току 2“ доживели као „издају украјинских интереса“ од стране западних партнера. Кијев је тиме задобио снажан ударац, јер ће им њихови пријатељи са Запада преотети транзит и извор прихода.
Европа, а пре свега Немачка, ће од овог пројекта највише профитирати. Немачка је сад главна тачка уласка руског гаса у Европу, а са „Северним током 2“ она ће добити све економске и политичке погодности укључујући новац, радна места и јачање њене улоге на енергетском тржишту.
Експерти сматрају да саботирајући „Јужни ток“ и отежавајући „Турски ток“, најјачи европски играчи онемогућавају слабије — Србију, Бугарску и Грчку — да саме постану ковачи своје среће. Оне ће остати без инвестиција у инфраструктури, без плаћања транзита гаса и нових радних места.
Њихов регионални значај у гасном сектору неће ојачати, јер најјачима не одговара да оне повећају своју економску независност.
Европљани су, додају стручњаци, реанимирали пројекат „Северни ток 2“ и због тога јер не желе да буду зависни од снабдевања гасом који пролази кроз Турску и јер не желе да Турска тиме ојача. За ЕУ је овај пројекат такође веома важан, пре свега јер се ради о директној гасној вези достављања гаса у Европу, укључујући и Северни Балкан, Словачку и Италију, које се сада руским гасом снабдевају углавном преко Украјине.
„Ту нема Бугарске у коју могу долетети три сенатора из САД и присилити је да изађе из споразума о градњи гасовода“, као што је био случај за „Јужним током“, кажу стручњаци.
Дефинитивно је да је руски гас оно без чега Европа, барем за сада, не може. Да би смањила зависност од руског гаса ЕУ је, по „препоруци“ Вашингтона, очајнички тражила алтернативу.
Гас из шкриљаца који би Америка допремала Европи био је пуцањ у празно, а пропали су и сви други покушаји Запада да Русију, као глобалног играча на енергетском тржишту, избаце из игре. Карте су сада поново промешане и изнова подељене. Нова игра је тек почела.
