План о размештају избеглица по квотама је обавезујући и подразумева и новчане казне за земље које не желе да му се повинују. Без обзира на претње, опозициона кандидаткиња за премијерско место у Пољској, Беата Шидло поручује да се њена земља неће повиновати притисцима Брисела. Актуелна пољска премијерка Ева Копач за пријем око 2.000 избеглица поставља услове, док се новоизабрани председник Пољске Анджеј Дуда противи било каквим квотама за избеглице.
Пољска није усамљена у свом противљењу, али изгледа да је глас земаља које се противе квотама не чује у Бриселу. Штавише, у плану ЕУ поименце се помињу и земље које нису чланице Уније, а које ће бити проглашене за сигурне за избеглице. Србија, Црна Гора, БиХ, „Косово“, Албанија, Македонија и Турска су земље које нису чланице ЕУ, али би могле да уђу на списак оних земаља у које би избеглице из обавезних квота могле да буду насељене, каже Слободан Јанковић из београдског Института за међународну политику и привреду.
„Ради се, с једне стране о томе да ЕУ рашири нови талас миграната свуда широм своје територије, да то наметне чланицама као стални механизам, јер видели смо из више изјава да је у питању процес, а не нека тренутна криза. Насељавање миграната биће дужи или чак стални процес којим се припрема велико преобликовање ЕУ, а у то треба да се укључе и балканске земље које нису чланице ЕУ“, каже Јанковић.
Ограничавању броја избеглица које могу да уђу у ЕУ успротивила се и немачка канцеларка Ангела Меркел, која се у говору у Бундестагу заложила за систем обавезних квота, али без ограничења њиховог броја.
„Не можемо да кажемо да ћемо расподелити фиксни број избеглица. Не можемо само да одредимо горњу границу броја избеглица и да кажемо „Баш нас брига за оне изнад те границе. Оно што је Јункер предложио био би корак напред, али изазов је дубљи од просте поделе избеглица“, рекла је Меркел.
И Савет Европе апеловао је на земље-чланице да се према избеглицама понашају, како је речено у писму које је упутио генерални секретар ове организације Торбјерн Јагланд, да хумано поступају са избеглицама и подсетио их да је то и њихова правна обавеза. У дебату се укључила и организација „Амнести интернешенел“, која је позвала лидере ЕУ на драстичне промене у приступу избегличкој кризи која је захватила Европу и критиковала њихов одговор на кризу као „парцијалан и недоследан“. А Високи комесаријат за избеглице УН позива на хармонизацију политике азила у земљама ЕУ због све већег броја избеглица који стижу у Европу. Ова специјализована агенција Уједињених нација очекује да ће најмање 850.000 људи прећи Медитеран тражећи уточиште у Европи ове и наредне године.Она очекује да Немачка прими чак до 800.000 избеглица и залаже се за ефикасније механизме за њихову интеграцију.
