Речено — остварено! Албанци са југа Србије одржаће у суботу, како су и најавили, заједничку седницу три општине — Бујановац, Прешево и Медвеђа, на којој ће бити и званично донета одлука о оснивању Заједнице албанских општина.
Ово је за Спутњик потврдио Јонуз Муслију, председник Албанског националног већа, некадашњи командант Ослободилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе.
„Биће формирана радна група и правни тим, који ће направити нацрт Заједнице, који ће бити у реципроцитету са Заједницом српских општина, која је предвиђена за Србе на Косову“, каже Муслију.
Он тврди да су добили подршку и од Приштине и од Тиране и наводи да је највероватније и Београд обавештен о овој одлуцу.
„Београд нема због чега да буде против, јер ми само хоћемо да имамо оно што добију Срби на Косову“, каже Муслију.
Он за сада негира наводе да би могло да дође до протеста уколико се Београд успротиви оваквој одлуци, али додаје да ће се о томе разговарати ако буде било потребно.
„Ни Београд ни Европа не могу да буду против тога, јер су иста права дали Србима на Косову“, каже он.
Он додаје да су разговарали са владама из Приштине и Тиране, али и из Тетова, и да су о свему обавештени и Брисел и Америка, као и делегација Европске уније у Београду.
Захтев Албанаца са југа Србије за формирањем Заједнице албанских општина уследио је само дан по парафирању споразума између Београда и Приштине о оснивању Заједнице српских општина за Србе на Косову и Метохији.
Да су овај потпис Албанци на југу спремно дочекали говори и чињеница да су се још раније политички лидери Албанаца са југа Србије обратили парламентима Албаније и Косова са захтевом да се нађу у буџетима тих земаља.
Косовски министра образовања Арсим Бајрами, „понудио“ је дан после парафа на ЗСО Албанцима у Прешеву и Бујановцу помоћ косовске владе у образовању, односно снабдевање уџбеницима на албанском језику.
Приштински парламент је 2003. године усвојио резолуцију о основним правима Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи (тзв. косовски споразум) због наводног непоштовања „кончуљског споразума“ из 2001. године, којим су окончани немири на југу Србије.
Косовка резолуција предвиђа укидање плаћања царина на граничним прелазима, отварање канцеларије у Приштини и Гњилану за Албанце из прешевске долине и постављање принципа реципроцитета са косовским Србима.
Кончуљски споразум је предвиђао мање-више све што већ Албанци на југу централне Србије имају у смисли остваривања својих етничких прва, али они сматрају да тај споразум није заживео.
Референдумом из 1992. са питањем „Ко је за политичку и територијалну аутономију у оквиру Србије са правом прикључења Косову“, где је више од 99 одсто учесника одговорило позитивно, Албанци са југа Србије су изгласали могућност да се припоје Косову.
Скупштина свих албанских одборника општина Прешево, Бујановац и Медвеђа 2012. године је декларацијом потврдила резултате тог референдума.
Ни албанска дијаспора не мирује, па је Демократски фронт за национално обједињење (ДФНО) са седиштем у Тирани, тражио од Сједињених Америчких Држава, писмом упућеним Хилари Клинтон у априлу ове године, да такозвану Прешевску долину одузму од Србије.
