Да ли је параф на Заједницу српских општина за Србе на Косову и Метохији трасирање пута ка стварању неке заједнице албанских општина на југу Србије?
Документи потписани у Бриселу између Приштине и Београда можда ће одшкринути врата Србије на Европској унији, али ће, извесно, задати нове главобоље Београду, а могуће и нове услове из Европске уније. Албанци са југа Србије Београду су већ упутили поруке — што добију Срби на Косову кроз ЗСО, то хоће и они.
Лидери Албанца са југа Србије, Јонуз Муслију и Рагми Мустафа у разговору за Спутњик на све ово имају само један одговор — реципроцитет.
Муслију подсећа на референдум Албанца са југа Србије из 1992. године, и такозвани „косовски споразум“ са Приштином из 2003, али и платформу из 2005. године коју су усвојиле три општине са југа — Бујановац, Прешево и Медвеђа.
„Имали смо састанак, имаћемо у догледно време и седницу, а Приштина и Тирана ће нам помоћи у вези са успостављањем реципроцитета. Уосталом, Европа мора једнако да поступи — да Албанци из Прешевске долине добију иста права као и Срби на Косову“, каже Муслију „дипломатски“ избегавши да одговори да ли је то пут ка тражењу аутономије за Албанце на југу Србије.
Гледано споља, ово озбиљно подсећа на већ виђен сценарио сецесије Косова. Да ли југ Србије само иде већ утабаним стазама Приштине? Сви сигнали су ту.
И Приштина се позвала на референдум који Београд није признао, и они су тражили прво широку аутономију, па републику, да би стигли до самопроглашене, али и од сто и нешто земаља признате независности…
Муслију каже да се неће ни педаљ одступити. Исте надлежности које Срби на Косову добију кроз ЗСО, од школства, преко судства до полиције, тражиће и Албанци са југа.
„Путарина, судство, све. Ако Срби траже аутономију на Косову, зашто не бисмо и ми?“, пита он, потврдно одговарајући на питање да ли је заједница албанских општина, услов југа, и за Београд и за Запад.
Муслију, који је тренутно на позицији председника Албанског националног већа, а некада се налазио на месту команданта Ослободилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе, која је била део ОВК, није искључио могућност да, ако им се не изађе у сусрет, Албанци посегну и за неким и другим мерама.
„Видећемо, даћемо прво предност дипломатији, а после, видећемо“, каже он.
Наш други саговорник, Рагми Мустафа, који је на челу општине Бујaновац и који је председник Демократске партије Албанаца у Прешевској долини, каже да то што Албанци са југа траже није нешто ново и подсећа да су Албанци са југа још од почетка бриселских разговора тражили да имају исти третман, као и Срби на северу Косова.
„Сада кад су постигли споразум о ЗСО, требало би да се тим истим споразумом обухвати и заједница Албанаца из Прешевске долине“, каже он.
Мустафа каже да су у току разговори са свим лидерима Албанаца са југа и да очекује заједничку седницу на којој би се о томе разговарало.
Мустафа подсећа на изјаву Едија Раме, премијера Албаније, током посете Београду и Прешеву да ће иста права имати и Албанци на југу Србије, као и Срби на Косову, и како каже, та изјава није повучена.
„Ако су заинтересовани и премијери Косова и Албаније, не постоји разлог да за њега не буде заинтересован и премијер Србије. Унапређење наших права је само показатељ већег степена демократије и ближи корак Србије ка Европској унији“, објашњава он.
Колико Албанца заиста живи на југу Србије држава Србија не зна, јер су одбили да учествују у попису 2011. године. Према пројекцији која је направљена на основу природног прираштаја и пописа из 2002. године број Албанца у све три општине на југу Србије износи око 73. 000!
Политички лидери Албанаца са југа Србије већ су се обратили скупштинама Албаније и Косова са захтевом да се нађу у буџетима тих земаља, а косовски министар образовања Арсим Бајрами, „понудио“ је, дан после стављања потписа на ЗСО, Албанцима у Прешеву и Бујановцу помоћ косовске владе — снабдевање ућеника уџбеницима на албанском језику.
