На основу преузетих обавеза према Споразуму о придруживању и стабилизацији, српски Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана продаје земљишта странцима, мораће да буде измењен.
Изменама и допунама тог закона који ће се ускоро наћи у процедури, та забрана се не укида, али се страним компанијама омогућава закуп државног земљишта на период од 30 година.
За разлику од осталих земаља које су испреговарале дуге рокове за продају земљишта странцима, Србија се на то обавезала невезано од стицања статуса пуноправног члана ЕУ.
Док је, на пример, у случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази дванаест година од датума уласка у ЕУ, у Хрватској осам, Мађарска је у том погледу отишла најдаље.
После десетогодишњег мораторијума на продају земљишта странцима, Мађарска је после референдума који је подржало 87 одсто грађана, изменом Устава, трајно онемогућила стране држављане да постану власници њихових пољопривредних парцела.
Неке земље, попут рецимо Словеније, законом су пооштриле услове за стицање својине, и практично дестимулисале интерес странаца да постану власници пољопривредног земљишта, објашњава за Спутњик професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.
„Словенија није тражила мораторијум забране продаје пољопривредног земљишта купцима из ЕУ, али је Законом прописала пет баријера за стицање својине и домаћим и страним купцима, од тога да купац мора бити резидент односно становник Словеније најмање пет година, да предност имају лица која су власници суседних парцела, да предност имају регистрована пољопривредна газдинства итд. Нажалост ми то такође не уводимо као ограничења“.
Говорећи о изменама и допунама постојећег Закона о пољопривредном земљишту, Шеварлић истиче да измене које ће се ускоро наћи у процедури неће допринети заштити националних интереса приликом стицања права својине над пољопривредним земљиштем у Србији, у односу на неповољне услове прописане међународним уговором, Споразумом о стабилизацији и придруживању.
„Иако је предвиђено само давање у закуп земљишта страним компанијама, нацрт закона оставља могућност и стицање права својине под одређеним условима који нажалост нису прецизно дефинисани. То је правни нонсенс јер ће ти услови накнадно бити прописани подзаконским актима или неким посебним уговорима између државе и будућих закупаца“.
Агроекономски аналитичар Милан Простран за Спутњик истиче да је против продаје природних добара, па и пољопривредног земљишта странцима, јер по његовом мишљењу то представља продају суверенитета.
„Кад почну преговори са ЕУ по поглављима 11 и 12, треба учинити све да се тај део споразума измени и онемогући продаја земљишта, као што су то урадиле друге земље. Ако то не буде изводљиво неопходно је законом одвратити странце да купују наше земљиште, што се нажалост предвиђеним изменама неће постићи“, сматра Простран.
„Циљ ових измена је очигледно нешто сасвим друго. Уместо да уреди комплетну проблематику којим би закон требало да се бави, он превасходно уређује услове дугогодишњег закупа домаћих и страних инвеститора“, каже Простран.
Истини за вољу у Србији и поред забране продаје пољопривредног земљишта, странци су, на посредан начин, користећи нејасноће у законима у последњој деценији куповином државних комбината које у власништву имају и пољопривредне парцеле, заправо постали власници наших ораница.
„Ово што је до сада на неки начин преведено у приватно власништво урађено је веома лоше. Власници пољопривредних парцела постало је неколико компанија, две-три из Хрватске, италијанска, а сада се појављују и неке арапске. Та област у нашем законодавству није довољно добро уређена и ми ово питање морамо да заоштримо изменом и допуном Устава. Неопходно је да сачувамо оно што нам је Бог дао, што обезбеђује прехрамбену сигурност земље. Да сачувамо ресурс који гарантује остваривање доходка и опстанак нације“, закључује Простран.
