На основу прве пресуде те врсте у Француској, произвођач житарица Пол Франсоа отрован је у априлу 2004. године након удисања испарења, „Монсантовог“ хербицида „ласа“, који се користио у узгоју кукуруза.
Хемијски гигант „Монсанто“ осуђен је 2012. године у првој инстанци да „у потпуности обештети пољопривредника“ који је делимично хендикепиран и има озбиљне последице, а „Монсанто“ се жалио на ову одлуку.
Француска је званично забранила производ „ласо“ 2007. у складу с директивом Европске уније, усвојеном 2006, којом се забрањује даље коришћење ове хемикалије на усевима у свим земљама-чланицама.
У Канади је овај хербицид процењен као опасан и повучен је 1985. године, а од 1992. године је забрањен у Белгији и Великој Британији.
Према налазима Агенције за заштиту природне средине САД (ЕПА), изложеност алахлору може да изазове оштећење јетре, бубрега, слезине и очију и да доведе до развоја рака. ЕПА очигледно сматра алахлор толико опасним да је дозвољени ниво коришћења (МЦЛГ) алахлора поставила на нулти како би „спречила потенцијалне здравствене проблеме“.
Али, упркос свим доказима који показују да алахлор доприноси неуравнотежености хормона и изазива репродуктивне или развојне проблеме, ова хемикалија се до данашњег дана и даље користи на конвенционалним биљним културама широм света.