„Ово неолитско насеље било је дом породице или групе од неколико десетина људи“, рекао је директор Института Владимир Лапшин.
Археолози су пронашли на овом месту стотине фрагмената керамике и алата од силицијума.
До сада није било могуће одредити прото-етничку припадност. Једна верзија је да је група прото-финско-угарска (преци данашњих Финаца, Естонаца и Мордвина) који су били ловци и риболовци.
Раније ископине у Старој Ладоги датирају из шестог и седмог века, а овај, најстарији, омогућиће боље разумевање праисторије у региону.
Стара Ладога се помиње у руским хроникама као град словенских и финских племена и престоница Краљевине (вероватно скандинавског) кнеза Рјурика.
Рјурик, дошавши у Стару Ладогу 862. године учинио је својом престоницом. Владао је до смрти 869. године. Ожењен је био са Ефандом и био је зачетник руске владарске династије, која је након смрти Рјурика седиште пренела у Кијев, одатле и име Kијевска Русија, која је постојала непрекидно до монголске инвазије 1240. године.
