Руски експерти, међутим, кажу да је одлазак руског председника у Њујорк само „учтива посета“.
„Генерална скупштина УН је изгубила своју функцију, а посета председника Путина, као лидера велике и суверене државе, само је учтива посета, која показује отвореност Руске Федерације и жељу за дијалогом о свим питањима“, рекао је члан Комитета Државне думе за информациону политику, информационе технологије и комуникације Алексеј Казаков, говорећи на тему округлог стола „Генерална скупштина УН у Њујорку. Учешће Путина“.
Депутат истиче да Генерална скупштина УН више није место на којем се доносе главне одлуке, али да је за Русију, која активно гради Евроазијски економски савез и формира друго економско поље, веома важно да са свима одржава отворене, пријатељске и партнерске односе.
Он је подсетио да ће 70. седница Генералне скупштине УН бити отворена 15. септембра, а да ће се самит, на којем ће бити усвојена резолуција о плану развоја УН после 2015. године, бити одржан од 25. до 27. септембра.
„У говору руског председника на Генералној скупштини УН чуће се конкретни предлози који се тичу борбе са сиромаштвом, илегалном миграцијом, терористичким организацијама и регионалним кризама“, уверен је члан Комитета Државне думе за послове ЗНД, евроазијске интеграције и везе са сународницима Василиј Лихачов.
Политиколог Дмитриј Поликанов очекује да ће Путин јасно дефинисати позицију Русије у односу на најважније међународне догађаје и да ће акценат ставити на поштовање суверених интереса Русије.
„Друго, од руског председника се очекује да конкретно изнесе низ иницијатива, које се тичу кључних савремених изазова“, додао је он, истичући да је једна од важних тема — информациона безбедност, пошто је „данас постало очигледно да од прислушкивања нико није заштићен“.
Према речима академика Руске академије друштвених наука и председника Америчког универзитета у Москви Едуарда Лазанског, данас је ситуација у свету слична оној уочи Другог светског рата, и да је, пре него што се приступи решавању хуманитарних питања, неопходно решити суштинске несугласице међу земљама.
„У ситуацији када Руску Федерацију називају главним непријатељем САД тешко је чак и замислити да ће се ту решавати проблеми хуманитарног карактера. При том, питања хуманитарног карактера лакше је решавати са истомишљеницима на Истоку“, сматра Лазански.
Он истиче да у САД постоје три главна гледишта на однос са Русијом. Прву групу чине неоконзервативци, који се залажу за престанак односа са Русијом и промену режима у РФ. Друга група, којој припада и Обама, сматра да би Русију требало ослабити, и притом користе Москву за решавања неких регионалних сукоба, док представници треће групе верују да је у интересима САД да подржавају односе са Русијом.
Осим тога, Лазански сматра да је борба против тероризма главна тема на коју би Путин требало да се фокусира.
„Волео бих да се у свом говору Владимир Путин фокусира на конкретне ствари, пре свега на борбу против тероризма и на предлоге о стварању Међународне антитерористичке коалиције“, додао је он.
Експерт сматра да данас постоји велика опасност од терористичких организација и да њихове активности угрожавају безбедност читавог света.
„По мом мишљењу, данас је Исламска држава чак опаснија и од фашистичког режима. У сваком случају, имају много више следбеника“, оцењује академик.
Декан факултета за комуникације, медије и дизајн Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Андреј Бистрицки додао је да велику забринутост у свету изазивају теме о клими, природној средини и тероризму.
„Веза између природне средине и тероризма, без сумње, постоји. Ова тема је врло значајна и вероватно ће се и о њој расправљати на Генералној скупштини“, рекао је Бистрицки.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је да ће главна тема Путиновог говора у Скупштини УН бити ситуација у Сирији и борба против терористичке организације „Исламска држава“, која је забрањена у Русији. Руски председник ће први пут од 2005. године учествовати у раду Генералне скупштине УН. До тада, руски председник је учествовао на седници још два пута — 2000. и 2003. године.
Путин ће предводити делегацију у чијем саставу ће, између осталих, бити и председник комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов, министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, помоћ́ник председника Русије Јуриј Ушаков, председник Комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков и амбасадор Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин.
