Председник русије Владимир Путин и председник партије „Напред Италијо“ Силвио Берлускони обишли су Јалту.
Лидери су се током шетње срели у кафеу са представницом италијанске дијаспоре полуострва, која се пожалила да је италијанска заједница изостављена у председниковом декрету о рехабилитацији кримских мањина у закону који је изгласан прошле године.
Она је подсетила председника Путина да су италијански Кримљани, којих има око 500, такође патили од репресије заједно са 230.000 људи, укључујући кримске Татаре, Бугаре и етничке Немце, који су депортовани са острва 1944. године, после оптужби да су помагали нацистичку инвазију.
У марту 2014, после референдума који је вратио Крим Русији, Путин је потписао декрет о рехабилитацији мањина на полуострву, али из неког разлога Италијани нису уврштени на листу.
Пошто је саслушао, Путин је обећао да ће исправити ствари и данас објавио да је дозволио промене на Декрету.
„Обећао сам да ћемо га исправити и јутрос сам потписао амандмане на декрету“, рекао је Путин.
Поштовање за кримске Европљане — живе и мртве
За време Берлусконијеве посете обишли су меморијални центар посвећен сардинијским војницима страдалим у Кримском рату 1853—1856. Рат који је био један од најкрвавијих европских конфликата је донео страдање више од 400.000 Руса, Француза, Британаца, Сардинијаца и турских војника
У јулу је делегација француских парламентараца посетила Севастопољско француско гробље. Делегати су том приликом утврдили да је највеће француско војно гробље ван Француске у добром стању и изразили захвалност властима на поштовању историје. Делегати су раније чули гласине у француским медијима да је меморијал у стању распадања. Делегати су изразили жаљење што дипломатске тензије не дозвољавају Француској да помогне граду финансијски у одржавању гробља.
Локалне власти су се посветиле одржавању и обнављању гробаља и меморијала хероја Кримског рата: Русима, Украјинцима и странцима.
године 2015. севастопољски званичници су издвојили 11 милиона рубаља за одржавање градских гробаља, укључујући и француска, британска и италијанска.
Без сумње, Кримски рат 1853—1856. је део европске историје — историје уједињене Европе. Од тада је прошло скоро 160 година, али сећање на хероје рата несумњиво опстаје у руским, украјинским, британским, француским, турским и италијанским породицама.
