Сусрет Владимира Путина и Силвија Берлусконија на Криму изазвао је велику пажњу светских медија и незадовољство у Вашингтону и Бриселу. Долазак бившег италијанског премијера на руско полуострво сматра се својеврсном провокацијом, с обзиром да низ западних земаља не признаје Крим као саставни део Руске Федерације.
„Чврсто пријатељство Владимира Путина и Силвија Берлусконија наставља да плаши Запад“, оценили су западни медији, коментаришући овај сусрет.
Берлускони се жестоко противи антируској политици коју спроводе САД и ЕУ, што нарочито иритира званичнике у Белој кући.
Њега је у петак на руском полуострву дочекао Путин. Заједно су положили цвеће на споменик италијанским војницима погинулим у Кримском рату (1853-1856), прошетали обалом Јалте, разговарали и фотографисали се са мештанима и туристима, посетили највећу винарију на свету и дегустирали кримска вина…
„Мени понекад застаје дах када погледам све ово“, рекао је Берлускони, додајући да је „цела кримска земља прелепа“.
Сусрет на Криму разбеснео је и званични Кијев. Кијевске власти су истакле да је то „непоштовање суверенитета Украјине“, а да је долазак италијанског политичара на „окупирану територију" у супротности са политиком ЕУ.
Амбасадорка Украјине у Риму Јевгенија Перелигина је ову посету назвала „провокацијом“. Она је рекла да је „таквим кораком Берлускони изгубио морално право да буде непристрасан посредник у мировном процесу у овом делу Европе".
Експерти се међутим слажу у оцени да бес и протест Кијева изазива чињеница да не могу да утичу на западне политичаре који су почели да долазе на Крим, а који не признају политику САД и ЕУ у вези са антируским санкцијама. Посета Берлусконија је, додају они, показала да је јачање санкција против Русије бесперспективно, а да у Европи постоје људи, читава плејада политичара, који су спремни да иду на Крим и да и даље развијају односе са Руском Федерацијом.
„Посета бившег премијера Италије Криму даје наду да ће ускоро овај регион бити признат као део Русије, а и да ће бити укинуте антируске санкције“, изјавила је шефица италијанске заједнице на Криму Џулија Џакети Бојко, додајући да су италијански привредници заинтересовани за сарадњу са Кримом.
Политиколози подсећају да је Берлускони током прошлогодишњег, мартовског референдума на Криму, на коме је више од 90 одсто грађана полуострва гласало за припајање Русији, истицао потребу да се признају резултати овог референдума.
„Упркос томе што се Берлускони повремено нађе у центру неког скандала, он и даље остаје један од најугледнијих и најутицајних италијанских политичара, а његов пут на Крим шаље сигнал италијанској јавности и политичким елитама, не само у Италији, већ и у целој Европи“, истичу политиколози.
Крим је недавно посетило и неколико европских делегација из Немачке, Француске, Италије и других земаља, а за јесен су свој долазак најавили још неки западни политичари.
Берлускони је један од ретких европских политичара који је у потпуности подржао позицију Русије у вези са украјинском кризом. Деловање западне дипломатије према Русији после присаједињавања Крима он је окарактерисао као „несмотрено и далеко од конструктивног духа“.
Поред тога, он је критиковао одлуку да се обуставе сусрети у формату „велике осморке" са учешћем Русије, назвавши је „антиисторијском и контрапродуктивном“.
Западни медији подсећају да је пријатељство Путина и Берлусконија, током његовог премијерског мандата, изазивало велику забринутост у Вашингтону, који је видео опасност у плановима италијанске енергетске компаније ЕНИ и руског гиганта „Гаспрома“ да граде „Јужни ток“.
Сусрет на Криму трећи је сусрет Путина и Берлусконија у последња четири месеца.
Крајем јуна Берлускони је био у приватној посети Путину на Алтају, а пре тога су се састали 11. јуна током посете руског председника Италији. Берлускони је тада обећао да ће се његова партија „Напред Италија“ борити за укидање санкција ЕУ против Русије.