Професор Вајт наводи да у овом тренутку САД поседују око 800 војних база у иностранству. Други светски рат се завршио пре 70 година, Корејски — 62, али према подацима Пентагона, у Немачкој се, као и раније, налазе 172 базе, у Јапану 113 и у Јужној Кореји 83. Још на стотине гарнизона је разбацано по 80 земаља света, укључујући Аустралију, Бугарску, Колумбију, Катар и Кенију.
„Ретко који Американац схвата да САД највероватније имају више војних база у иностранству него било који други народ, нација или царство у историји“, пише Вајт. Све оне коштају америчке пореске обвезнике 156 милијарди долара, односно од 10 до 40 хиљада долара годишње за по једног војника у иностранству (према подацима RAND Corp).
Многе од 800 америчких војних база у иностранству изграђене су по принципу „монограда“. На пример, војна база „Рамштајн“ у Немачкој или ваздушна база „Кадена“ у Јапану захтевају знатна средства за изградњу и подршку инфраструктуре — школе, болнице и различите објекте за породице војника. Постоје и мале базе, познате као „територије за заједничку безбедност“ на којима су подморнице, шпијунски авиони и складишта оружја. У другим гарнизонима који су разбацани по читавој планети налазе се војни аеродроми и морска пешадија, станице за ремонт војне технике, бараке и полигони за обуку.
Стручњак наводи да су амерички војници на разне начине присутни у 160 иностраних земаља и територија, укључујући 11 америчких носача авиона, од којих сваки може да се сматра поморском базом, а и америчко присуство у космосу је у порасту. Треба рећи да и друге земље имају војне базе у иностранству, само што их укупно има 30, док на Пентагон отпада 95 одсто од укупног броја дислоцираних гарнизона изван своје територије.
Од почетка хладног рата идеја о мрежи војних база са десетинама хиљада америчких војника, разбацаних по читавом свету, постало је нека врста „квазирелигије“, доктрина за спољну политику и националну безбедност САД, пише Вајт. Таква политика је добила име „стратегија“ и била је везана за политику ограничавања главног геополитичког противника у време СССР-a. Ако је то тада имало сврху тако велико војно присуство, сада многи експерти наводе да америчке војне базе постају бескорисне и наносе више штете него користи.
