Речи другог човека Америке, Џозефа Бајдена, да „Европа није комплетна без Србије“, које је изговорио српском премијеру Александру Вучићу током његове посете Америци, мелем је за уши и српске власти и оних у Србији који жељно чекају да Европа већ једном отвори преговоре са Србијом. Међутим, да ли Америка заиста може и жели да утиче на Европу како би убрзала европски пут Србије?
Бивши амбасадор СРЈ у Вашингтону Иван Вујачић каже да Бајден заправо кроз ову изјаву цитира Џорџа Буша Старијег, који је на крају Хладног рата рекао да Европа треба да буде цела у миру и демократска.
Он истиче да се по том питању америчка политика није мењала последњих 20 и више година и да је Србија у овом контексту поменута, јер је српски премијер био гост.
„Америка има ограничену могућност да делује на Европу, она више може да буде вето играч у тој причи. Пошто то није, она начелно подржава — имајући у виду жељу за стабилност на овим просторима, а кад то каже, пре свега мисли на нормализацију односа Београда и Приштине, која је у току — напор Србије на њеном путу ка Европској унији“, објашњава Вујачић.
Он напомиње да Америка и ЕУ имају партнерске односе, а да је ово генерално једна подршка Америке коју смо већ имали и која траје од 5. октобра 2000. године на овамо.
Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић подсећа да Америка већ дуже време има став који се не подудара са ставом Европе кад је реч о проширењу, али за то нема слуха у Бриселу.
„Америчка спољна политика према Европи садржи неколико спољних тачака које су важне за њих, а једна од њих јесте да се убеде све земље-чланице ЕУ да наставе са проширењем. У последње време постоји неразумевање у америчкој администрацији по овом питању, посебно после свега што је Србија учинила у уступцима по питању Косова. Америка зато не разуме зашто се одуговлачи са отварањем поглавља, нечим што у суштини нема значаја, јер ће тај процес сам по себи дуго да траје“, објашњава Кесић.
Према његовим речима, постоји одређена фрустрација Вашингтона и Брисела, али је то ниже питање тих односа у поређењу са питањима сарадње против тероризма и координације политике према Исламској држави и Украјини.
Он додаје да и економска политика има приоритет над овим питањима.
Наглашава да, иако Американци чврсто стоје на ставу да је проширење ЕУ потребно, нису успели да у то убеде своје партнере у Бриселу.
Милан Игрутиновић са Института за европске студије објашњава да Америка у Европи, када је реч о стварима као што је отварање поглавља, нема одлучујућу улогу.
„Она (Америка) не може да на неки груб или директан начин каже, рецимо Немачкој, да нешто убрза или успори. Она не делује преко европских институција, већ билатерално у Европи и може свој став да изнесе Берлину, и каже да су заинтересовани да Србија и остале земље уђу у ЕУ. Али она нема улогу да може некога да примора да то и уради. То је домен у коме представници ЕУ имају далеку јачу улогу од Америке“, каже он.
Игрутиновић подсећа да Америка годинама жели да види Србију у Европи, али и остале земље, јер што је више сиромашних земаља у ЕУ, то је ЕУ слабија, што оставља простор Америци да се у Европи бави и даље послом којим се и до сада бавила.
„Америка искрено жели да види Србију у ЕУ, али из својих партикуларних разлога, а не да би Србији било боље“, објашњава он.
Ово је друга посета српског премијера Америци за мање од три месеца. Претходна је била у јуну на позив потпредседника Америке Џозефа Бајдена, али се тада није сусрео са њим, због смрти Бјаденовог сина. Ова посета, као и претходна, има пре свега економски значај, али за разлику од прве у којој је српски премијер имао значајне консултације у вези са преговорима са Приштином, ова има за циљ да убрза европске интеграције Србије.
