Дачић је рекао да је до сада око 150.000 миграната прошло кроз Србију и да је свега 600 њих затражило азил.
Он је поручио да затварање граница и постављање жице не доприносе побољшању односа у региону, а да је Србија показала да је спремна да пружи помоћ и да је поступила много више европски од неких земаља које су чланице ЕУ.
„Мигрантска криза која потреса Европу само је доказ да ЕУ већ дуже време не успева да изнедри заједничку политику и пронађе решење везано за ирегуларне миграције. Гледамо како да Србија не постане једна од највећих жртава таквог приступа“, рекао је Дачић за Радио-телевизију Србије.
Он је казао да свака земља има различит приступ унутар ЕУ, да зато долази до конфликата и великих оптужби, блокаде саобраћаја, затварање граничних прелаза и да Србија због тога не треба да испашта.
„Веома су ретке ситуације да се затворе гранични прелази за путнички саобраћај, а да не говорим о штети коју трпи економија, обични грађани који путују“, рекао је Дачић подсећајући да је идуће недеље заказан хитан ванредни састанак шефова држава и влада ЕУ.
Након тога ће у Србију доћи комесар за проширење Јоханес Хан и видеће се „да ли ће се отворити неки заједнички став“, додао је шеф српске дипломатије.
„Ми се нажалост налазимо између два крака ЕУ. Са једне стране су Грчка и Бугарска одакле нам долазе мигранти без икакве регистрације која је потребна. Са друге стране имамо Мађарску и Хрватску које подижу ограде и затварају путеве“, напомиње Дачић.
На питање ко ће платити највећу цену због избеглица, министар спољних послова је одговорио да „Србија не сме да постане једна од највећих жртава и извуче дебљи крај“.
„Сигурно да ћемо и даље поступати људски коректно и наравно штити свој национални и државни интерес у том погледу и тражити решење прихватљиво за све“, рекао је Дачић.
Упитан каква врста помоћи је потребна Србији, он је одговорио да ЕУ сада одваја одређена средства за Србију и Македонију, као и друге земље које су погођене кризом, али да то нису само финансијска средства, већ и техничка помоћ.
Најважнија помоћ, казао је, била би доношење заједничке политичке одлуке о решавању проблема миграната.
Он је казао и да Србија са званичницима ЕУ никада није разговарала о томе да се праве прихватни центри за дуготрајни смештај и да ће министри унутрашњих послова Србије и Мађарске разговарати о решавању проблема.
