А да су ове мере неопходне кијевским властима показао је и нови санкциони списак против политичара, новинара, дописника, независних посматрача и свих неподобних и непожељних у Украјини, који су проглашени „терористима и сарадницима терориста“.
На Порошенковој „црној листи“ нашло се укупно 388 људи из 22 земље и 105 организација који „угрожавају украјински суверенитет и интегритет“, а међу њима има држављана Русије, Србије, Македоније, Грчке, Француске, Шпаније, Велике Британије…
Овај списак је изазвао осуду од стране бројних политичара и експерата у свету, али и лавину (под)смеха, јер су кијевски „стручњаци“ показали неспособност да ваљано преведу амерички оригинал и да истовремено исправе застареле податке.
Упућени кажу да су Украјинци санкциону листу преузели од Стејт департмента, а Американци од европских званичника. Међутим, док је процедура трајала, променили су се многи подаци и функције људи са листе.
Најсмешније у целој причи је то што је кијевским властима требало око годину дана да преведу западну санкциону листу са енглеског језика, али су они на том испиту пали, па ни у том року нису успели ваљано да обаве посао.
„Украјинске власти покушавају у свему да копирају Запад, али то се често претвара у карикатуру“, коментаришу медији.
Тако су код неких званичника погрешно уписана звања, а у „црну листу“ су уврштене и компаније које више не постоје. Рецимо, Константина Косачева, шефа комитета Савета Федерације за међународне послове, назвали су шефом Росотрудничества — по старом звању. Саветника председника РФ Сергеја Глазјева су чак двапут споменули.
У документу постоји и прегршт словних грешака, а да ствар буде „црња“ — на листи су се нашли и мртви. Међу њима је и Алексеј Мозговој, командир јединице „Призрак“ из Луганска, који је погинуо. У Европској унији су били обазривији, па су његово име избацили.
„Брљотине“ нису изостале ни када је реч о представницима седме силе, па су се на листи, рецимо, нашли шпански новинари који су нестали у Сирији, дописници који о Украјини ни речи нису написали.
Додавање страних новинара у листу одмах је изазвало огорчење и реакцију Запада. Порошенко је лично морао да се правда и да нареди исправку тог документа. Али, то по свему судећи, то неће бити последња измена.
„Списак су припремали у Стејт департмену, одговорност су свалили на ЕУ, а кривица је пала на Кијев“, кажу политиколози.
Руске власти осудиле су одлуку Украјине да укључи новинаре у санкциони списак. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је рекао да је апсолутно неприхватљиво то што се на црној листи налазе многи представници медија и да то ни на који начин не одговара принципима слободе говора.
„Цензура путем санкција има за циљ да од света сакрије истину о Украјини“, изјавила је шефица комитета Државне думе РФ за безбедност и борбу против корупције Ирина Јарова.
Порошенкове санкције имају рок важења од једне године, а на списку су се нашли министар одбране Сергеј Шојгу, председник Државне думе Сергеј Наришкин, шеф Чеченске Републике Рамзан Кадиров, саветник председника Русије Сергеј Глазјев, генерални директор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Кисељов.
На списку су и српски држављани, последњи председник Скупштине дијаспоре Драган Станојевић, чланови СНС-а и посланици Владимир Ђукановић и Бранислав Блажић, некадашњи посланик радикала у војвођанском парламенту Стевица Деђански, публициста Драгослав Бокан, бивши функционер СПС-а и политиколог Владимир Кршљанин, као и пензионисани новинар листа „Политика“ Слободан Самарџија.
Занимљиво да је „у интересу безбедности земље“ и бившем италијанском премијеру Силвију Берлусконију забрањен улазак у Украјину јер је почетком септембра био у приватној посети Криму, када се сусрео са Путином.
