Неки од авиона који су се нашли на листи више се не користе, али су њихове конструкције и техничке карактеристике имале велики утицај на развој инжењерских и конструкторских замисли у авијацији.
За најбржи совјетски авион лист сматра МиГ-25 („Фоксбат“, по класификацији НАТО-а) — суперсонични ловац-пресретач трећег поколења којег је конструисао биро Микојана-Гурјевича. Његова максимална брзина, без ракета, може достићи више од 3400 км/ч, међутим наоружан ракетама брзина се ограничава на 3000 км/ч.
„САД су признале да је Миг-25 — ловац великих маневарских могућности, чије је повећано подизање у ваздух умногоме условљено размером крила“, наводи BI.
Други авион на списку листа — МиГ-31 („Фоксхаунд“) — суперсонични ловац-пресретач четврте генерације акција далеког опсега — може да развије брзину до 2600 км/ч без ракета. Совјетски МиГ-31 који је почео да се користи 1981. године, по мишљењу аналитичара листа, као и пре остаје у употреби у совјетској и казахстанској армији. Према и информацијама листа, Русија планира да користи авион до 2030 године.
На листи се налази и експериментални ловац-пресретач Е-152, на бази комплекса за пресретање створених за МиГ-25. Авион може да развија максималну брзину од преко 3000 3000 км/ч.
Најбржи авион у историји лист је прогласио амерички авион Х-15, ојачан ракетним моторима. Октобра 3. 1967. године пилот Џо Вокер на Х-15 успоставио је незванични рекорд висине (107,96 км) и максималне брзине — 7274 км/ч.
На листи се налази и амерички стратешки бомбардер ХВ-70 „Валкирија“ (3300 км/ч), пресретач Макдонел-Даглас F-4 „Фантом“ II (2369 км/ч), Конвер Ф-106 „Делта дарт“ (2454 км/ч), експериментални „Бел“ X-2 (3000 км/ч) и „Локид“ ST-71 „Црна птица“ (3540 км/ч).
