„Француска није добра за моју будућност, а уз то нема репутацију земље која лако даје дозволу боравка“, истиче 24-годишњи Едвард из Багдада, чекајући у Стокхолму брод за Финску, преноси АФП.
Међу избеглицама постоји раширено убеђење да Француска значи месеце без крова над главом, борбу са бирократским препрекама и контакт са службеницима који не говоре енглески.
Избеглице су такође упознате са не баш сјајном ситуацијом француске привреде и њених 3,5 милиона незапослених.
„Француска је добра за обилазак, али не и да се у њој ради“, каже 26-годишњи Сиријац Абдулрахман, који је доспео у Шведску.
Када је пре две недеље Франсоа Оланд предложио да олакша терет Немачкој тако што би Француска преузела 1.000 избеглица, тим француске имиграционе службе послат у Минхен успео је да убеди мање од 600 избеглица да срећу потраже у Француској, иако им је обећано лако добијање папира, могућност да им се придруже породице и дозвола боравка на 10 година.
Од избијања грађанског рата у Сирији, од четири милиона избеглица из те земље само је њих 7.000 добило избеглички статус у Француској.
Париз је обећао да ће у наредне две године прихватити још 31.000 избеглица и ради на убрзавању процеса решавања захтева за азил и повећању смештајних капацитета.
Сабрин ел Расак из организације „Ревивер“, која помаже сиријским избеглицама од избијања конфликта, није изненађена што Француска међу избеглицама не спада у жељене дестинације. Она истиче да је „изузетно тешко“ наћи смештај, као и да је процес добијања азила „дуготрајан и трауматичан“.
Између осталог постоји и пропис да је нужно имати адресу како би могао да се поднесе захтев за азил.
Француска има на располагању свега 30.000 кревета за више од 60.000 тражилаца азила, што значи да су многи принуђени да живе код пријатеља, рођака или на улици.
„Сиријци размењују своја искуства преко Фејсбука и Воцапа и за њих Француска није добра земља за прихват избеглица“, истиче Ел Расакова.
Осим тога, ту је и питање језика, јер већина избеглица зна само нешто мало енглеског, а француска администрација се нимало не труди да им изађе у сусрет.
Многи обрасци су, на пример, искључиво на француском, напомиње Ел Расакова, по којој су главни проблеми недостатак координације, али и политичке воље.
По мишљењу француског стручњака за избеглице Франсоа Жемена, Француска би требало да се забрине.
„То што је више не сматрају земљом добродошлице значи да њено економско здравље није баш добро, али такође да није баш добро ни здравље њене демократије“, истиче Жемен.
