Иако је питање ванредних парламентарних избора у Србији засењено избегличком кризом и трговинским ратом са Хрватском, оно остаје да лебди у ваздуху.
Додатни подстрек спекулацијама дао је бивши председник Србије Борис Тадић, прогласивши своју Социјалдемократску странку за стожер опозиционог окупљања. СДС је спремна да обједини све политичке опције које деле њен вредносни систем и стратешке визије, рекао је Тадић на Главном одбору своје странке.
Убрзо је обелодањено да СДС води разговоре са ЛДП-ом Чедомира Јовановића и да се разговара о ширем савезу опозиционих странака.
„Разговори се воде о формулисању грађанске платформе која ће успети да понуди одговоре на све друштвене и државне проблеме који оптерећују нашу земљу и која ће бити средство алармирања друштва да нешто треба у нашој земљи да се промени, али на неки начин, средство активације оног дела друштва и грађана чији су ставови у овом тренутку остали недоречени“, каже портпарол ЛДП-а Јован Најденов.
Ставови који су недоречени су, према Најденову, ставови за које се ЛДП залаже од свог оснивања — решење ситуације у региону, доследно спровођење Бриселског споразума, учлањење у НАТО и што брже отварање поглавља са ЕУ.
„То је политика на којој смо инсистирали и на којој и даље инсистирамо и око које разговарамо са СДС-ом Бориса Тадића. Сматрамо да је друштву потребна једна таква програмска платформа како би се понудила политичка равнотежа које данас у Србији нема, будући да опозиција није артикулисана и не постоји у овом тренутку“, закључује Најденов.
„Већ смо обавили разговоре и потписали уговоре о сарадњи са Зеленима Србије, Покретом Западна Србија и са Народним покретом Србије. Разговарамо са још неким странкама. Разговарамо и са ЛДП-ом. Радимо на изради политичке платформе која би требало да дâ одговор на кључне проблеме са којима се суочавају грађани Србије. У том смислу, у наредним данима ћемо обавестити јавност где смо дошли“, каже Самофалов.
За политичког аналитичара Цвијетина Миливојевића, у питању је чиста изборна математика. Ни СДС, ни ЛДП саме не могу да прескоче изборни цензус, каже Миливојевић, али удружени, и ако би им се прикључио још и Ненад Чанак, могли би да представљају озбиљне играче, пре свега у Војводини.
„То су ти сигурни гласови војвођанских аутономаша, којих има до 3 одсто, који доносе велики изборни мираз за онога ко је са њима у коалицији. Све друго, ако бисмо говорили о програмским и идеолошким сличностима, под знаком је питања, и због чињенице да су на након убиства премијера Зорана Ђинђића, Чедомир Јовановић и Борис Тадић били у позицији бораца за наследство“, закључује Миливојевић.
Миливојевић наглашава да између СДС-а и ЛДП-а не постоји континуитет у политичким слагањима, иако је странка Чедомира Јовановића својим гласовима у Скупштини Србије потпомагала усвајање неких закона за време владавине Демократске странке коју је предводио Борис Тадић.
Међутим, историја неслагања између два лидера далеко је дужа. Подсетимо, она је отпочела одмах после убиства Зорана Ђинђића, а кулминирала је избацивањем Чедомира Јовановића из ДС-а и оснивањем ЛДП-а.
Обједињавање опозиције око СДС-а и ЛДП-а Миливојевићу личи на фронт против Демократске странке, која би, у случају да овај савез буде формиран, као најјача опозициона странка у спектру левог центра, морала да се бори на два фронта — са једне стране, против коалиције окупљене око Александра Вучића и СНС-а, а са друге против странака које су јој на неки начин политички сродније.
„Мислим да је позиција коју у овом тренутку заговара ДС чистија. Они кажу да неће у коалицију са неким ко сутра може да обезбеди већину Александру Вучићу, и то је за неке бираче који су навикли да гласају за ту ’чисту опозицију‘ боља опција“, закључује Миливојевић.
