Предстојећи сусрет председника Русије и САД, Владимира Путина и Барака Обаме, у оквиру 70. заседања Генералне скупштине УН биће посебан, лидери се нису срели готово две и по године због све израженијих супротности међу земљама на светској позорници, сматра бивши амбасадор Велике Британије у Руској Федерацији Тони Брентон.
Разговори у понедељак сведоче о суштинској промени, без обзира на то што САД и Русија већ сад различито представљају предстојећи сусрет. Америчка страна саопштава да је Русија прва тражила сусрет, а кључна тема разговора биће Украјина. Руска страна наводи да су се о сусрету договорили уз обострану сагласност и да ће главна тема бити Сирија, подсећа бивши дипломата.
Очигледно је да су договору о сусрету претходиле акције Русије у Сирији. Западни коментатори су већ изнели низ објашњења за понашање Руске Федерације, али је стварност много једноставнија, сматра Брентон.
„Како Путин и каже, главни циљ Русије јесте да спречи јачање исламског фундаментализма који је директна унутрашња претња за њу (Руску Федерацију) на Кавказу и у другим регионима. Руси су видели како је неуспешно деловао Запад, пре свега у Ираку и Либији. Западна подршка умереној опозицији у Сирији је илузија“, пише Брентон.
Политичка линија Запада креће се у правцу у којем жели Владимир Путин. У овој ситуацији „избор је између непожељног (владе Асада) и непожељног и опасног (Исламске државе), а за руског лидера одговор је очигледан. САД и Велика Британија, које годинама траже оставку председника Сирије Башара Асада, сада разматрају могућност да овај привремено остане на функцији. Министар одбране САД Ештон Картер, који годину дана није одржавао контакт са својим руским колегом Сергејом Шојгуом, прошле недеље је разговарао с њим како би организовали сарадњу у вези са сиријским питањем.
Што се тиче Украјине, и ту ће се разговор, по свој прилици, водити у складу с предлозима које је изнела Русија. Још у фебруару ове године САД и Велика Британија су игнорисале Мински споразум и сматрале га краткорочним. У први план своје политике Вашингтон и Лондон су ставили неопходност да се промени позиција Путина и примењивали санкције које би „принудиле Русију да одступи“. Ипак, то није дало резултате, иако руска економија заиста преживљава тежак период, а Мински споразум, чак и узимајући у обзир сва нарушавања, помогао је да се прекину борбе и делује и сада. Истовремено, санкције не само што нису промениле позицију руског председника него су је и појачале у очима Руса. На тај начин, очигледан циљ санкција постале су гаранције да Русија поштује Мински споразум, сматра Тони Брентон.
Украјинска криза још није решена и ове јесени се може очекивати неколико озбиљних момената. Ипак, „главни играчи сада разговарају, уместо да пуцају. Још нисмо изашли из тунела, али врло је вероватно да смо близу његовог излаза“, навео је амбасадор.