Приштина је спремна да успостави Оружане снаге Косова. Ово је саопштено из кабинета косовског министра спољних послова Хашима Тачија, пошто је НАТО дао зелено светло за трансформацију Безбедносних снага Косова у Војску Косова. Тачи је поручио да ће формирање оружаних снага Косова интензивирати сарадњу са НАТО-ом и „другим партнерима“ на Косову како би се потврдила улога Косова као „извозника стабилности у региону и шире“.
По политичким кулоарима навелико се спекулише да би ова војна формација имала само привидну команду у Приштини, док би главна била у седишту НАТО-а. Друга опција каже да је у питању само промена имена Безбедносних снага Косова. Ипак, да ли је прави разлог за зелено светло Алијансе за Оружане снаге Косова да Кфор може да оде, а НАТО настави да живи кроз те косовске војне формације? Саговорници Спутњика немају одговор на то питање, али су сагласни у оцени да та нова војска никако неће бити фактор стабилности у региону.
Jедан од српских министара у косовској Влади Далибор Јевтић каже да је њима предочено да ће се променити само име, али истиче да српски део Владе и Скупштине Косова неће подржати ни тај предлог.
„Имали смо два сусрета на ову тему са нашим коалиционим партнерима у косовској влади, и ми смо им ставили до знања да нећемо подржати формирање Војске Косова ни у ком облику. Без наших гласова у Скупштини они то неће моћи да остваре, али постоји реална опасност да то ураде променом закона, на шта ми као мањинска листа не можемо да утичемо“, каже Јевтић за Спутњик.
Према писању приштинске штампе, садашње Министарство за безбедносне снаге Косова би било преименовано у Министарство одбране, а у нацрту закона о формирању војске планирано је и формирање генералштаба, али и војне контраобавештајне службе. Косово би од НАТО држава добила артиљеријско и ПВО наоружање, а школовање и обуку кадра, који би требало да броји око 5.000 људи, на себе би преузео НАТО.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да Србија нема много механизама којима би могла да спречио формирање Војске Косова.
„Од протестних нота па до дипломатије, то је све што ми можемо да урадимо у овом моменту. Једино на шта можемо да се ослонимо је писмо Бан Ки Муна, по коме је, с обзиром да је Косово још под заштитом Резолуције 12 44 УН СБ, захтевано да овакве снаге не залазе у српске општине“, објашњава Дрецун.
Он додаје да ово никако не може бити фактор стабилности, како каже Тачи, већ фактор — нестабилности.
„Не треба заборавити да су претходници БСК-а били фактор дестабилизације и фактор који је озбиљно угрожавао безбедност српског народа, а припадници БСК-а су ухваћени у припреми неколико терористичких напада, и сада су били ко-учесници у мартовском погрому Срба 2004. године, када је био покушај етничког чишћења Срба на КиМ“, подсећа он, додајући да Срби на Космету не могу да имају поверења у такву формацију која може да постане и регионални фактор нестабилности. У исто време, каже Дрецун, НАТО игра двоструку игру и то тако што се Кфор који је присутан на терену понаша у складу са Резолуцијом 12 44 и држи се статусно неутрално, док с друге стране сама организација НАТО свесно крши Резолуцију 12 44, дајући зелено светло за формирање Војске Косова.
„Нема никакве дилеме да би у случају нове дестабилизације у деловима на Балкану где живе Албанци та формација сигурно пружала логистичку подршку“, напомиње Дрецун.
Пензионисани генерал и бивши начелник Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије Бранко Крга подсећа да је формирање Војске Косова противно свим документима који су потписани после 1999. године, којима је регулисан статус Косова.
„Саме по себи те снаге нису фактор који би био претња, већ они који њима управљају и који их подржавају, опремају и тако даље. То су западне силе које су прекршила своја документа која су регулисала статус Косова од Резолуције 12 44 до Војно-техничког споразума па надаље. Нигде није било предвиђено да Косово прави своје оружане снаге“, каже генерал Крга.
Генерал Крга истиче да би формално тим снагама руководила елита Косова, али да би суштински овим пројектом руководили они који су тај читав пројекат и направили.
„Тако велике интеграције као што је НАТО увек има дугорочне циљеве који примарно зависе од политичких и економских кретања на овим просторима. Оружане снаге су увек у функцији тих политичких процеса који се одвијају“, каже он, одговарајући на питање да ли се иза подршке НАТО-а за формирање војске Косова крије неки дугорочнији циљ ове организације.
