Артур Мас је најомраженији политичар у Мадриду.
„Добили смо легитимитет да започнемо процес отцепљења од Шпаније“, поручио је одлазећи председник Каталоније, дан након што су партије за независност добиле 48 одсто гласова на локалним парламентарним изборима.
Шпански лист „Паис“ је овај резултат назвао поразом заговорника независности, али расположење у Каталонији говори супротно.
„Готово је са аутономијом“, каже за Спутњик Висент Партал, уредник каталонског портала „Вилавеб“.
Власти у Барселони ће наредних 18 месеци, колико траје легална процедура, радити на платформи за проглашење независности од Шпаније.
Артур Мас је виђен за новог председника у овом прелазном периоду.
„Створиће нове политичке функције, попут председника републике и председника владе. Артур Мас ће вероватно бити председник републике“, каже Партал.
Мас, међутим, нема профил револуционара. Нико од њега није очекивао да ће током недавног састанка у Барселони да покаже средњи прст шефовима водећих шпанских политичких партија.
Из угледне породице, школован у најбољим приватним школама, овај каталонски политичар који говори неколико језика био је део система. О независности је 2002. године говорио као о „превазиђеном, застарелом концепту“, а 2009. године, када су мања места у Каталонији почела да организују локална изјашњавања, успротивио се одржавању референдума зато што би то „довело у питање очигледну чињеницу да Каталонија жели да буде шпанска“.
Сан о независности је у то време гајила тек мањина Каталонаца. Када је први пут изабран 2010. године, амбиција његове партије десног центра била је да притисне Мадрид како би издејствовала већу аутономију за Барселону и како би била искључена из солидарног улагања у заједнички буџет.
Али без њега вероватно не би била остварена побуна против Уставног суда 2010. године, који је ограничио аутономију Каталоније и 2012. године када је одбачен референдум. Исте године је најавио ванредне изборе и почетак „процеса суверенитета“ који претпоставља референдум о независности. Противници су га подсмешљиво назвали „месијом“. Резултати су били разочаравајући по његову партију, која је изгубила посланичка места.
Многи следбеници партије су остали верни политици „више аутономије“, али у оквиру Шпаније. Процес независности, међутим, започео је од тог тренутка.
Незадовољство Каталонаца није престало да расте. Од 2012. године га исказују сваког 11. септембра на милионским протестима у Барселони, на дан када су 1714. године овај град освојиле француска и шпанска војска.
Мас је увидео значај овог покрета и решио да се стави на његово чело и доведе у питање систем. На руку му је ишла политичка клима обележена социјалним протестима због мера штедње које је увела конзервативна влада Маријана Рахоја. Две трећине парламента и 80 одсто институција у Каталонији се изјаснило за одржавање референдума, али је Мадрид поново био против.
Сада је, каже саговорник Спутњика, касно за преговоре.
„Једино о чему може да се преговара јесте одржавање референдума. Ако шпанска влада то одобри, изаћи ћемо да гласамо. Свако друго питање је искључено у платформи листе за независност. Уколико Мадрид одбије референдум, одлука ће бити унилатерална“, каже каталонски новинар.
Листа за независност је добила већину захваљујући савезу са партијама левице, које су невољно ушле у коалицију са партијом Артура Маса која води економску политику сличну Мадриду. Захваљујући коалицији, на чијој листи је био четврти, скренуо је пажњу са скандала за корупцију који је уздрмао његову партију.
Све партије у Каталонији сада раде на остваривању плана о независности. Једном када се то оствари, Мас је обећао да ће се повући.
