Самит „Нормандијске четворке“ у Паризу, посвећен решавању кризе у Украјини, одвијао се у сенци догађаја у Сирији, у којој је руска војна интервенција све изненадила.
Питање које је све занимало уочи састанка у Паризу је у којој мери сиријска криза утиче на решавање кризе у Украјини и у којој мери се позиција Европљана разликује од позиције Америке када је у питању улога Русије у Сирији.
Могућност приближавање кључних европских земаља руској позицији и подршка њеним акцијама у Сирији плаши Вашингтон, што објашњава и силину пропагандног рата који води против Москве.
САД су биле против тога да се у Паризу уопште разговара о Сирији. Амерички министар одбране, Ештон Картер, рекао је уочи скупа „четворке“ (Француска, Русија, Немачка и Украјина) да САД одвајају разговоре о Сирији од оних о Украјини.
Покушај Американаца да одврате Европљане да разговарају са Путином о Сирији је пропао, јер је питање Сирије и приближавања позиција кључних европских актера и Русије била главна тема у Паризу. О томе су разговарали руски председник Владимир Путин и Франсоа Оланд уочи састанка са осталим учесницима мировног процеса у вези са Украјином, познатог као Минск 2, баш као што је о Сирији било речи и на састанку руског и америчког председника на маргинама самита Уједињених нација у Њујорку почетком недеље.
У току су интензивне дипломатске активности западних лидера и Москве која је постала незаобилазни актер у решавању сиријске кризе.
Као и у другим питањима спољне политике, ЕУ нема заједничку позицију када је реч о руском предлогу о међународној коалицији за решавање кризе у Сирији.
Француска је од почетка рата у Сирији заузела ратоборан став и у лето 2013. године била спремна да бомбардује свој бивши протекторат како би срушила председника Башара ел Асада и на власт довела представнике опозиције које је финансирала и наоружавала. Москва се томе супротставила. Зато Париз са резервом гледа на улогу Русије и наставља да инсистира на Асадовом одласку.
Немачка канцеларка Ангела Меркел је након разговора у Паризу ставила до знања да је Русија незаобилазни партнер у решавању кризе у Сирији, поред САД, Немачке, Француске и Велике Британије и главних регионалних актера, Саудијске Арабије и Ирана. Пре ње је италијански премијер Матео Ренци позвао западне лидере да прихвате улогу Русије у Сирији.
Меркелова сматра да је у Сирији неопходна војна акција, али да без политичког процеса нема решења, као и да у преговорима о политичком решењу у Сирији морају да буду укључени и представници сиријског режима, што је позиција коју брани Русија. Овој позицији приближио се и британски премијер Дејвид Камерон који је уочи самита УН сугерисао да се његова Влада не противи идеји да Асад има улогу у прелазној сиријској Влади.
У Белој кући се зато питају да ли ће Европљани да следе руско вођство у Сирији.
Након што су се војне акције коалиције коју предводе САД показале неуспешним, што је довело до ширења Исламске државе и избегличког таласа који је стигао до Европе, унутар Европске уније јача уверење да би иницијатива Русије у сарадњи са режимом у Дамаску могла да да резултате и да заустави прилив миграната. У Вашингтону страхују да ће то удаљити Европу од САД и маргинализовати америчку улогу на Блиском истоку.
Исход рата који се води у Сирији и око Сирије зависиће од тога да ли ће ЕУ бити у стању да се одбрани од америчког притиска да не сарађује са Русијом. Од тога ће зависити и исход мировног процеса о Украјини, као и укидање санкција Европске уније Русији.
