Срби у Хрватској могли би одлучити да ли ће идуће четири године хрватску Владу водити социјалдемократе или хадезеовци.
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић расписала је редовне парламентарне изборе у Хрватској за 8. новембар ове године. Овај „најранији термин“ за расписивање избора, како га називају у хрватским медијима, према писању истих и није изненађење, јер се обема главним хрватским политичким странкама — Социјалдемократској странци (СДП), коју предводи актуелни премијер Зоран Милановић, и опозиционој Хрватској демократској заједници (ХДЗ), на челу са Томиславом Карамарком, жури на изборе.
Истраживања јавног мњења о томе ко би могао победити показују тесну већину између ове две опције, па се ни најозбиљнији аналитичари не усуђују да дају предност једнима или другима.
Ипак, у светлу последњих дешавања, благу предност коју је ХДЗ имао над СДП-ом због вођења националне политике, посебно према мањинама, односно Србима (забрана ћирилице у Вуковару, напади на председника Националног већа Срба Милорада Пуповца итд.), сада је спласнула после Милановићеве реторике према Србији и Србима због мигрантске кризе.
Изгледа да су Милановићеви речи „барбари“ и слично имале пресудан утицај на хрватске гласаче, па је рејтинг ове странке, који је био у опадању, нагло скочио. Међутим „барбари“ или не, тек чини се да би пресудну улогу у томе која ће странка победити на парламентарним изборима у Хрватској могли да одиграју управо Срби у Хрватској, односно мањинске странке.
Срби као мањина имају загарантована три, од укупно осам места за мањинске странке. С обзиром на то да је извесно да ни СДП ни ХДЗ неће добити довољан број посланика у парламенту (Сабору) да формирају Владу, Срби и остале мањинске странке ће бити ти који ће одлучити ко ће бити нови хрватски премијер.
Међутим, питање је која је од ових понуђених опција боља за Србе?
Бивши потпредседник Владе Хрватске Слободан Узелац, једини из редова Срба који је у Хрватској имао овако високу функцију, за Спутњик подсећа да су Срби имали сарадњу са обема странкама и каже да би, да му је ово питање постављено пре неколико година, рекао да Срби треба да следе свој интерес и да се приклоне онима који Хрватску вуку у Европску унију.
Данас, каже он када се показује да је ЕУ јалова организација, није више сигуран да је тада био у праву.
„Свака заједница, па и српска, треба да следи свој интерес. Колико су ХДЗ или СДП били веродостојни, то смо видели, а колико ће бити — то је тешко проценити. У сваком случају, наши људи који данас воде политику треба то да оцене“, каже Узелац.
Он, међутим, ипак оцењује да има елемента који говоре да би се требало приклонити левој коалицији, због идеолошке блискости према мањинама.
„У том смислу ХДЗ је даљи, али ми смо и са њима, у време када смо били притиснути захтевима ЕУ да свако испуни своје обавезе, добро сарађивали. Тако да је дилема тешка и велика и верујем да треба имати поверења у људе који воде српску заједницу у Хрватској и да ће они знати да одаберу“, уверен је Узелац.
Да су понуде Србима од хрватских странака већ почеле да стижу за Спутњик је потврдио и председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Војислав Станимировић.
Станимировић каже да је СДСС спреман за изборе, иако су рокови кратки. Он додаје и да је, будући да се ради о највећој и најозбиљнијој српској странци у Хрватској, на њихову адресу већ стигла понуда за сарадњу.
„Ми идемо сами, са мањинским странкама које припадају 12. изборној јединици. Немамо никакве партнере из српске мањинске квоте. С друге стране имамо понуду од СДП-а за девету изборну јединицу, и још нисмо донели одлуку да ли ћемо понуду прихватити и тиме потенцијално добили и четвртог кандидата, на грађанској листи, поред три загарантована на мањинској листи. О томе ће се одлучивати на Главном одбору у суботу“, каже Станимировић.
Он каже да, уколико одбију сарадњу са СДП и одлуче да иду сами на изборе, постоји реална могућност да мањине, међу којима су и Срби, буду превага у томе ко ће формирати Владу Хрватске.
„То ће бити незахвалан задатак, ако од ’мањинаца‘ буде зависило ко ће формирати Владу, али то може да се деси, с обзиром на анкете које се раде, а које су везане за позицију ове две велике хрватске странке — СДП и ХДЗ“, објашњава он.
На изборима у Хрватској листе могу предложити политичке странке, коалиције странака и бирачи.
Службена изборна кампања почиње даном објаве збирних листа изборних јединица, а завршава се 24 сата пре дана одржавања избора. Право бирања на изборима имају сви пунолетни хрватски држављани и бирани могу бити сви пунолетни хрватски држављани, без обзира на пребивалиште.
Саборски посланици бирају се на мандат од четири године, непосредно, тајним гласањем. Бирају се у Хрватској и у иностранству, на бирачким местима у седиштима дипломатско-конзуларних представништава Републике Хрватске. Изборне јединице дефинисане су посебним законом. У десет јединица у Хрватској бира се по 14 посланика. Бирачи без пребивалишта у Хрватској, односно из „дијаспоре“, бирају три заступника у посебној изборној јединици.
Припадници националних мањина бирају укупно осам посланика у посебној изборној јединици. Кандидате за посланике мањина могу предлагати политичке странке, бирачи и удруге националних мањина.
Бирачи могу гласати само за једну листу, с тим да бирач на гласачком листићу може означити кандидата којем даје предност у односу на остале на листи за коју је гласао.
