Бомбардовање је трајало више од пола сата. Од призора који је потом угледао болничар је остао скамењен.
„Покушали смо да уђемо у зграде које су биле погођене. Не могу да опишем шта сам видео унутра. Нема речи колико је било страшно. У одељењу за интензивну негу шест пацијената је горело живо на креветима. (…) Пацијент је лежао на операционом столу, мртав, усред уништене просторије. (…) Потом натраг у канцеларији која је била пуна — пацијенти, рањени, запомажу, на све стране. Било је страшно. Морали смо хитно да организујемо план за велики број жртава, да установимо ко је од лекара жив и може ли да помогне. Хитно смо оперисали једног од лекара који је нажалост умро ту на канцеларијском столу. Урадили смо шта смо могли, али то није било довољно. (…) Гледали смо колеге како умиру…“
Ово сведочанство објављено на сајту „Лекара без граница“ је опис ратног злочина које су починиле америчке снаге у оквиру НАТО операција у Авганистану. Погинуло је 22 лекара и пацијента, укључујући и децу, десетине је рањено.
Злочин су покушали да заташкају, мењајући неколико пута верзије догађаја. „Грешка, нисмо знали да је ту болница“, била је прва линија одбране Пентагона. Исто објашњење је НАТО дао када су 1999. године авиони овог савеза бомбардовали Амбасаду Кине у Београду. „Лаж“, узвратили су „Лекари без граница“.
Ова невладина организација која више од 40 година пружа помоћ рањенима и болеснима у кризним подручјима широм света редовно је обавештавала америчку војску о положају болнице. Болница коју чини неколико објеката је јасно уочљива и позната свима у овом крају. Бомбардовање је настављеној још сат времена, упркос томе што су лекари позвали америчке представнике да прекину напад. Уследило је ново објашњење, да су се у болници крили Талибани. Али ни то се није показало као тачно, јер су жртве лекари и њихови пацијенти. Очевици су потврдили да у болници није било наоружаних особа.
Напади на болнице представљају кршење међународног права и обичаја ратовања. САД су прекршиле Женевску конвенцију која штити цивиле у сукобима, укључујући пацијенте, лекаре и болничке објекте. Да ли ће због тога одговарати они који су командовали и извршили напад? Изгледи за то готово не постоје, као и у другим случајевима грубог нарушавања међународног права којима су испуњене крваве странице америчких војних интервенција по свету у последњих двадесетак година. САД одбијају да ратификују споразуме који би омогућили да се њиховим држављанима суди за ратне злочине ван земље и не признају јурисдикцију Међународног кривичног суда у Хагу, који је надлежан за суђење за међународна кривична дела почињена на територији или од стране држављана држава које су приступиле суду. Амерички ратни злочини и злочини НАТО-а су некажњиви. То се показало и у случајевима цивила који су убијени у ваздушним нападима на Југославију 1999. године, као и у ратовима у Ираку, Авганистану, Либији и Пакистану.
Случај напада на болницу у Авганистану изашао је у јавност зато што је у питању добро позната западна невладина организација. Од америчких бомби, међутим, цивили умиру сваког дана, било да је реч о сватовима у Јемену, чији су конвој напали дронови, пастирима у Авганистану или пакистанским породицама у забаченим планинским селима на северозападу земље, дуж границе са Авганистаном. Напади дронова у Пакистану су настављени упркос протестима пакистанских власти због кршења територијалног интегритета земље.
У једном од ових напада је у дворишту своје куће убијена шездесетосмогодишња Момина Биби. Бомба јој је разнела тело и повредила унуке који су се играли мало даље. Када је њен син и отац повређене деце стигао у јесен 2013. године у Вашингтон да објасни шта се догодило и затражи одговоре, само пет чланова америчког Конгреса се појавило на састанку. Када је Брендон Брајан, један од америчких навигатора дронова који је извршио стотине напада на циљеве у Авганистану и Пакистану из своје сигурне контролне собе у Новом Мексику, тражио од америчких власти да га ухапсе и суде му за ратни злочин након што је схватио да је убио дете, третиран је као издајник.
У нападима дронова у Пакистану који су почели 2004. године до 2013. године је убијено око 3.200 људи, међу којима око 700 цивила (175 деце). Остали су означени као борци. Међу убијенима је мање од два одсто оних које је америчка војска означила као приоритетне циљеве. Број убијених цивила је још већи у Авганистану.
Напади дронова су интензивирани од када је у јануару 2009. године у Белу кућу дошао Барак Обама, добитник Нобелове награде за мир.
Презир према жртвама, кршење међународног хуманитарног права и заштита сопствених држављана који су починили ратне злочине је карактеристика америчких војних операција по свету. Њихови злочини не само што су некажњени, већ остају и без јавне осуде у западним земљама које су им савезнице.
У случају напада на болницу „Лекара без граница“ није се огласила чак ни Француска, из које долазе оснивачи ове међународне организације и која воли да креће у ратове из „хуманитарних“ побуда.
