Случај колатералне штете током „интервенције“ коалиције предвођене Америком — бомбардовање болнице у Авганистану, само је последњи у низу на дугом списку невиних жртава које је за собом оставио НАТО.
„Задатак пилота био је да сруши мост, и када је у делићу секунде схватио да наилази воз, више није могао ништа да учини, јер су ракете већ биле активиране“, овако је командант НАТО-а Весли Кларк појаснио колатералну штету од 12. априла 1999. године. На мосту у Грделичкој клисури погинуло је 15 цивила.
Београд, 20. април. Екипе Си-Ен-Ена и Ен-Би-Сија пакују се и излазе из зграде РТС-а. Три дана касније, бомба пада на Радио-телевизију Србије у Таковској. Напад је образложен као уништавање „медијске машине која је распиривала рат и извозила страх, мржњу и нестабилност у суседне земље“. Страдало је 16 људи.
Десетогодишњу Јулију и Оливеру, која је имала тринаест година, родитељи су са Косова склонили на сигурно, у Црну Гору, у Мурино. НАТО је током напада на мост на Лиму девојчице послао у смрт. И Мирослава, који је имао 14 година. Од истих залуталих бомби погинуло је и троје одраслих. За злочин у Мурину нико није одговарао. Није упутио ни званично извињење.
Током бомбардовања, трогодишња Милица плашила се да сама иде у купатило. Када ју је мајка 17. априла ставила на ношу, део пројектила који је експлодирао у ваздуху погодио је Милицу. Шест километара од НАТО циља, војног аеродрома у Батајници!
Цивилне жртве напада НАТО снага на Савезну Републику Југославију до данас нису тачно пребројане. Претпоставља се да је погинуло више од 500 људи. То је само статистика. Уз сваки број стоји име, уз свако име једна прича, али и заједничка дефиниција — колатерална штета. Политички или медијски коректан језик не познаје термине „мртво дете“ или „раскомадана жена“.
Имамо проблема да из ваздуха увек савршено идентификујемо циљеве, објашњавали су тада генерали НАТО-а. Од бомбардовања Југославије прошло је 16 година. Технологија је напредовала, НАТО има још модерније наоружање, подршку најпрецизнијих сателита. У колатералну штету, узгредну штету, како каже Википедија, нико више не верује.
Тренд „колатералног језика“ увела је Америка, правдајући свом народу прекогранична ратовања. Да ли Американци верују том објашњењу после убиства 12 сватова у Јемену, када је погођена колона која је ишла по младу? Шта је са сватовима у Дех Бали у Авганистану, када је погинуло 47 цивила, жена и деце који су испраћали младу? А оно друго венчање у Авганистану, када су дронови погодили сватове, кад су сакупљена 63 тела, 37 жена и деце.
Није само колатерална штета резултат дејствовања у Авганистану. Док бомбе падају, пада и цена нафте, али и расте продаја оружја.
Фраза „колатерална штета“ толико је пута стигла са Запада да је потпуно изгубила своје значење.
То више није ни важно, јер „миротворци“ су отишли корак даље. Делећи правду и демократију, натерали су на бег и оне који су се заклели да ће свој живот ставити у службу хуманости — лекаре — да оставе пацијента на операционом столу. Пакао болнице у Кундузу на североистоку Авганистана, у коме су остали Лекари без граница и њихови пацијенти, дао је милосрдним анђелима нову димензију. Док су бомбе падале, лекари су тражили помоћ. Урлали су у телефонску слушалицу да су колатерална штета — али бомбардовање се наставило.
Бројеви без имена нису случајност, то је правило за сваку НАТО или америчку интервенцију у којој гину обични људи.
„ЗАШТО?“, пита споменик у једном београдском парку. „Зашто?“, питају се лекари у Кундузу? О чему су мислили сватови из Авганистана, прелепа млада и збуњени младожења? Да ли им је било важно што је пала цена нафте? Или порасла продаја оружја?
