Тужитељка тог суда Фату Бенсоуда одлучила је да започне истрагу поводом збивања у Јужној Осетији 2008. године.
Наиме, 2008. године грузијска армија је током гранатирања јужноосетијске престонице Цхинвалија користила неселективно оружје, због чега су страдали осетијски цивили и руски мировњаци.
Бенсоуда је проучила руске и грузијске податке и дошла је до закључка да су током рата почињени ратни злочини у којима је Сакашвили могао да игра централну улогу.
Судска комисија ће проучити документе и на основу тога донети одлуку о покретању кривичног поступка.
Пре неколико година Истражни комитет Руске Федерације покренуо је кривични поступак (између осталог, и на основу члана 357 — Геноцид). Русија сматра да потпуну одговорност сноси управо тадашње војно и политичко руководство Грузије.
Године 2014. поступак против Сакашвилија покренуло је и грузијско тужилаштво. Бивши председник је оптужен за проневеру буџетских средстава и злоупотребу овлашћења. Суд је одобрио његово хапшење у одсуству и запленио је Сакашвилијеву имовину.
Међутим, Интерпол сматра да је судски прогон политички мотивисан и стога није расписао потерницу за Сакашвилијем. Украјинско тужилаштво такође одбија да изручи бившег председника Грузији.
