За лобирање и лобисте смо сви чули, али шта је заиста лобирање? Да ли је у питању вештина, наука или нешто треће? За Спутњик је ову дилему покушао да отклони др Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, и аутор књига „Увод у лобирање и наука о лобирању“, „Упоредни лобистички системи“ и „Лобирање у међународним организацијама“.
„Лобирање је и наука, али и вештина. Не постоји човек који нема одређене интересе, па је лобирање, историјски узевши, стара делатност људи који имају одређене интересе. Али без знања вештина није довољна да осигура успех. Зато су велике шансе да ће и код нас, али и у свету бити уведен предмет лобирање, као нова научна дисциплина на Универзитетима“, каже Васић за Спутњик.
Да ли је лобирање страно Србима?
— Лобирање међу Србима је веома старо, поготову за модерно политичко доба и историју српског двора. Берлински конгрес је један типичан доказ за то. Јован Ристић, који је био наш изасланик тамо, управо је захваљујући лобирању, у својству изасланика, успео да оствари оне чувене успехе који су везани за Србију и српски народ, односно за историју српске државности и потпуно конституисањe Србије после 1912. године као суверене и независне државе. А ово је само један од примера у српској историји.
Да ли Србија данас довољно користи потенцијал лобирања у свету, и уопште?
— Србија је последњих четврт века, можемо рећи, занемарила лобирање као средство политичке борбе за своје циљеве. Разлог томе је што је дуг период комунистичке Југославије био такав да није била јасно успостављена разлика између између југословенског и српског лобирања. Није се знало за коју државу се лобира — за Србију или Југославију. Деведесетих година добијамо јасан идентитет, али нас прате економске санкције Савета безбедности Уједињених нација и Европске уније. Самим тим, све владе и кабинети у нашим ресорним министарствима нису били у могућности да користе легалне услуге лобиста, из простог разлога што нису могли легално да се склапају уговори о њиховом ангажовању, због санкција.
Зашто се нисмо на том питању више ангажовали после укидања санкција? Косово је, рецимо, захваљујући лобирању остварило много тога.
— Ја се не бих у потпуности сложио да је тај период потпуно пропуштен, имајући у виду континуитет, односно дисконтинуитет који ми имамо у односу на косовске Албанце, који су се много раније укључили у све то. Албанци су врло успешни, нарочито у САД и ЕУ, али и у другим међународним организацијама, попут НАТО-а. Ми од 2013. године осим дипломатског лобирања, које је и даље неразвијено у нашем Министарству спољних послова, тренутно немамо у ЕУ иностране ангажоване лобисте. Једини акредитовани лобиста је Борка Томић при Европској комисији, односно Европском парламенту у Бриселу. Привредна комора Србије је све више активна у свом пословном лобирању.
Да ли је лобирање више ствар која је везана за новац, или је то ствар поклапања интереса?
— Лобирање јесте и једно и друго, дакле, ако хоћете професионално да ангажујете лобисту из неке лобистичке куће, онда се то плаћа и ти уговори су легални, транспарентни и отворени и регистровани у одређеним установама у државној администрацији, која је надлежна за вођење тих база података. Конкретно, у САД то је Министарство правде. У ЕУ и ЕК постоје посебни одбори који се тиме баве. У САД — што треба поменути — за разлику од ЕУ, постоји закон о лобирању. У ЕУ је то регулисано на основу одређених кодекса, правилника о понашању лобиста при Европском парламенту и Европској комисији.
Имамо ли ми у Србији законски означено шта је лобирање?
— У Србији имамо верзију закона о лобирању коју је урадило Друштво лобиста Србије. Она се тренутно налази у ресорном министарству код Расима Љајића у Министарству за трговину, транспорт и телекомуникације.
Зашто у том министарству?
— Зато што је то Закон о трговини утицајем. Трговина утицајем је нешто што је забрањено и на нивоу ЕУ. То је и у нашем Кривичном законику од 2009. године препознато као кривично дело.
Значи, ми немамо закон о лобирању, него кроз разне законе имамо нешто што је граничник?
— Имамо нешто између онога што је лобирање и недозвољено лобирање. Корупција свакако није лобирање, давање и примање мита није лобирање, и трговина утицајем неког службеника у државној администрацији свакако није лобирање.
Да ли би се законом о лобирању сузбила корупција о којој се стално прича?
— Одвојило би се шта је лобирање, а шта не. Шта је дозвољено лобирање, ко су људи који имају легално право да уђу у било коју владину установу, организацију или институцију и да утичу на законом прописан начин. С друге стране, ти уговори би били транспарентни. Ко је кога ангажовао, за који новац — то би било видљиво, проверљиво и доступно сваком грађанину Републике Србије на легалан, транспарентан начин у бази података надлежних установа које би то водиле.
