Како наглашава „Блумберг“, Турска и Русија историјски балансирају између непријатељства и прагматичне сарадње. Одбијање сарадње са Москвом може нанети значајан удар турској економији.
Пре нешто мање од месец дана, 23. септембра, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган присуствовао је отварању нове саборне џамије у Москви, где је предвидео велики раст трговине двеју земаља. Недељу дана касније Русија је отпочела операцију против Исламске државе у Сирији. Због инцидента са руским авионом, Ердоган је запретио да ће прекинути сарадњу са Москвом, изјавивши: „Ако буде било потребно, Турска ће добијати гас из многих других извора. Русија треба добро да размисли“.
Ипак, Турска увози из Русије 57 одсто природног гаса и биће тешко наћи јој замену, узимајући у обзир да њен други испоручилац, Иран, такође подржава председника Сирије Башара ел Асада. Уз то, не сме се заборавити да Москва и Анкара имају велике заједничке пројекте, као што је изградња прве атомске централе у Турској наредне године и гасовод „Турски ток“, наводи аутор чланка.
Ако се у широј перспективи разматрају трговински односи Русије и Турске, почевши од 16. века, постаје јасно да је последњих година, што није у малој мери захваљујући Владимиру Путину, обим увоза из Русије значајно порастао, наставља „Блумберг“. Осим тога, Турској не иде у прилог ни да се растане са многобројним руским туристима.
Ипак, иза Ердоганове љутње стоји још једна чињеница: турска економија ће без Русије веома настрадати, констатује лист.
