„Историја нам у великој мери помаже да разумемо шта се данас дешава у Сирији“, пише Касали.
„Британија и Француска су изградиле Блиски исток који смо сада уништили. Све је почело у Ираку, наставило се у Либији и Сирији, са сумњивом и кратковидом политиком нашег председника, Франсоа Оланда“, оцењује француски есејиста.
Он подсећа да смо у последње две деценије „посматрали уништавање равнотеже снага широм Блиског истока“.
„Земље региона су створене прекрајањем у коме смо учествовали ми и Британци након пада Османске империје 1918. године“, пише Касали.
„Данас је све под знаком питања: границе, интересне зоне, државно вођство. Важно је подсетити се да је смисао тајних Сајкс-Пикот споразума из 1916. године у Паризу и Лондону био подела читавог Блиског истока на интересне зоне. Потом су на конференцији у Сан Рему 1920. године Француска и Британија добиле мандат над арапским државама, које су створене са вештачким границама. Ове поделе често не уважавају географске, људске и културне везе. Исламска држава покушава да уништи границе које су установили Французи и Британци позивајући се на ове споразуме.“
Касали сматра да не изненађује што данас, готово век након стварања савременог Блиског истока, „Исламска држава себе представља као снагу која ће да ’исправи‘ историјску неправду које су нанеле колонијалне силе“. Он указује на симболичне прославе укидања граница између Ирака и Сирије и настојање да доведу у питање легитимност влада у државама чије границе су исцртали Французи и Британци (Ирак, Сирија, Либан, Јордан).
„Присуствујемо настајању сунитске државе. Намера сунитских фундаменталиста је да иду даље са својим месијанским покретом, док шиитски Иран не показује жељу за освајањем“, пише француски новинар. Он примећује да је „политички аутизам западних земаља последњих година водио до слабљења, па чак и рушења, режима који су служили као баријера за ширење фундаменталиста, нападима на режиме у Ираку и Сирији и скидањем Садама Хусеина са власти 2003. године. Одбијање да војно интервенише у Ираку је једно од ретких достигнућа у ери председника Жака Ширака“, написао је.
„Наше историјско разумевање арапско-муслиманског света је 2011. године изгубљено негде у либијском песку у време Николе Саркозија“, сматра новинар, који подсећа на улогу француских интелектуалаца попут Бернара Анри Левија који су подстакли рат и свргавање Гадафија.
„Хаос који је настао након интервенција омогућио је фундаменталистима широм Северне Африке да се докопају значајног војног арсенала, што им је дало ветар у леђа о каквом нису могли ни да сањају! Четири године након војне интервенције у Либији и скидања Гадафија суочени смо са хаосом, грађанским ратом, растом исламизма и драмом са мигрантима. Француска и Британија су уништиле Либију, а резултат је потпуни хаос“, закључује новинар.
Ширење Исламске државе је, упозорава, не само опасност за Северну Африку већ и за читаву Европу.
„Њихов циљ је да освоје Европу. Тада ће се Запад са носталгијом сећати арапских диктатора, од Хусеина, до Гадафија и Асада“, примећује Касали.
