„Судећи по статистици (коју је представио Светски савет за злато), у последње време ниједна друга земља се није тако одлучно бавила куповином злата као Русија. Од почетка прошле године Путин је ’наручио‘ ни много ни мало — готово 283 тоне овог племенитог метала. Тренутна тржишна вредност ове количине злата је 11 милијарди долара“, пише лист.
Аналитичарка сматра да се таква слика потпуно уклапа у ситуацију са берзанским златним фондовима, подсећајући да је Мајкл Харнет, стратег банке Мерил Линч, већ дао „ризичну изјаву и препоручио куповину злата“.
„Он очекује да ће следеће године у САД, Европи и Јапану државни расходи бити много већи. По његовом мишљењу, то ће довести до ’повратка‘ инфлације. Тада би злато поново могло да изазове интересовање“, наводи „Ханделсблат“.
Лист сматра да копни нада да ће Управа федералних резерви САД ове године повећати референтну каматну стопу, због чега треба очекивати даље слабљење долара.
„Злато се често посматра као валута алтернативна долару. Цена злата расте, а америчка валута губи позиције“, наглашава Инго Нарат.
Лист тврди да ће се берзе поново окренути злату као извору стабилизације економског стања.
„Врло је могуће да је Путин направио уносан посао“, закључује аналитичарка.
