Председник Николић рекао је да је позвао шефове дипломатских мисија у Србији како би им најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, наш регион у целини, Европа, али и остатак света.
„Ради се о предлогу да тзв. Републикa Косово постане чланица организације Унеско. Неком од вас ће се учинити да претерујем када кажем да се ради о проблему који тангира земље са свих континената“, навео је Николић.
Председник је рекао да је сложеност и озбиљност овог питања, које је последњих недеља увећало нашу бригу о томе да ли ће се икада наћи прави пут за стабилизовање односа Београда и Приштине, и њиховог постављања на трајне основе које би производиле корист за обе стране подједнако или бар приближно томе.
„Сви ви добро знате да прави договор двеју супротстављених страна може бити само онај који се истински, свесрдно и уз рационална објашњења прихвата без озлојеђености било које од преговарачких страна. Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари, и није договор, већ расадник будућег сукоба. Кад год то било“, навео је Николић.
Додао је да се фундаментални раскол између Београда и Приштине догодио једностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српској територији.
„Дакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт је најобичније сецесије. Познато нам је да поједине земље то тако не тумаче, јер се не ради о њиховим територијама, али је, верујем, свима јасно да је то тако. Свако се може сетити да је пре ове једностране сецесије, 1999. године, Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244 којом је признат и наглашен суверенитет Србије над Косовом и Метохијом“, истакао је Николић.
Према његовим речима, све што је касније уследило политички је промишљано на основу ове неразрушиве премисе. „Мислим на државе које су стриктно поштовале међународно право, Повељу УН и следствено томе одлуке њеног главног егзекутивног органа одговорног за међународни мир и безбедност — Савета безбедности“, каже Николић.
Председник је истакао да и данас већина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизам и једнострано проглашавање држава на територијама земаља-чланица УН.
Николић је подсетио да је на територији Косова и Метохије уништено 174 верских објеката, рушено стотине културних споменика и да су јужно од Ибра разрушена српска гробља.
„Српски средњовековни споменици нису рушени само током оружаних сукоба, већ пре и после њих, што сведочи о намери и промишљеном поступању. На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору, са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нови државни, национални и културни идентитет, који подразумева нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству“, рекао је Николић.
Наводећи да је такво поступање доживело кулминацију 2004. године, када је у мартовском погрому убијено десеторо Срба, рањено и повређено више од 900, протерано 4.000 људи, а срушено и спаљено 35 цркава и манастира, Николић је рекао:
„Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре. То би било исто као да сте вуку дали јагње на чување“.
