Израчунали су да их мање кошта да издвоје три милијарде евра него да приме избеглице код себе — на једног мигранта би издвојили четири пута више новца у ЕУ него ван ње.
У Унију је од почетка године ушло 700.000 особа, а европске земље су се договориле да распореде 120.000. За територију на којој живи 500 милиона становника то је незнатан напор.
Остале ће вратити, милом или силом.
Турска је, сматрају у Бриселу, кључ за решавање проблема. Зато немачка канцеларка Ангела Меркел одлази сутра да убеди Ердогана да затвори границу са Европом.
У посету турском премијеру не иде празних руку. Турска ће се наћи на листи „сигурних земаља“, како ЕУ назива земље у које хоће да изручи избеглице које не жели да прими. Пре ове одлуке, Турска је за ЕУ била земља у којој се не поштују људска права, између осталог и због Ердоганових репресивних мера према Курдима, опозицији и медијима.
У извештају из 2014. године о приступању Турске ЕУ, Европска комисија је „изразила забринутост у погледу независности судства и одвајања судске и извршне власти“.
У Бриселу сада кажу да је Турска ипак „сигурна“ — и то само пет дана пошто се у Анкари догодио најсмртоноснији атентат у историји земље. Овај догађај је продубио политичку кризу, чији узрок није само Ердоганова ауторитарна власт већ и преношење сукоба из Сирије на њену територију, на којој се владине снаге боре са Курдима.
Али то није све. Маратонски процес придруживања Турске Европској унији, који је био мртав, „донекле ће бити покренут“, каже Меркелова, иако није објаснила шта то значи. Европска јавност је против уласка Турске у ЕУ, док Анкара прижељкује отварање нових поглавља.
Договорена је и либерализација виза, још једно средство које ЕУ користи као шаргарепу. Ове олакшице у визном режиму важе само за студенте и пословне људе, будући да се у ЕУ плаше да би се Турци упутили у великом броју ка њеним границама.
Француски председник Франсоа Оланд је упозорио да не би требало да буде „неспоразума“ око овог питања. „Не би требало да либерализација виза доведе до тога да из Турске стигну особе у чији идентитет нисмо сигурни“, рекао је, мислећи на потенцијалне терористе.
Париз је неколико пута упирао прстом на Турску кроз коју су на путу за Сирију несметано пролазили џихадисти из Европе, међу којима и њени држављани. Овај процес либерализације ићи ће паралелно са реадмисијом миграната које ЕУ не жели.
Посета немачке канцеларке Анкари и нове мере ЕУ дају неочекивани подстицај Ердогану, ког за две недеље чекају избори. Турски лидер, чија је популарност на заласку и који се суочава са снажном опозицијом, знаће да искористи ову „подршку“.
