Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 500 милијарди долара, а да више од половине (51,5 одсто) руског извоза чине готови производи, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије.
Тако се руске нуклеарне електране, авиони (војни и цивилни) и бродови могу наћи у сваком кутку планете.
Нуклеарна индустрија је једна од оних у којима је Русија традиционално била светски лидер и до данас није изгубила ту позицију. „Росатом“ скоро сваке године прави високотехнолошки пробој, и то не само у области нуклеарне енергије, изградњи нуклеарних реактора, већ и у медицини, транспорту итд.
Други високотехнолошки сектор у коме је Русија већ дуго времена лидер је космичка индустрија. Русија је прошле године лансирала рекордан број свемирских бродова, заузевши прво место у свету по њиховом броју. Међу њима је било шест комерцијалних лансирања. Руске компаније су такође направиле три овакве летелице за стране наручиоце.
Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза.
Занимљиво је, међутим, да Руси имају веће приходе од извоза пољопривредних и прехрамбених производа него од експорта оружја.
„Поређења ради извоз пољопривредних производа за трећину је премашио вредност извоза оружја“, изјавио је недавно руски министар пољопривреде Александар Ткачев.
Он је додао да приход од пољопривредних производа тренутно износи више од 20 милијарди долара, а главни купци су Турска, Египат и Иран.
Русија је, с друге стране, 2014. године продала оружје и војну опрему у вредности од 15,5 милијарди долара.
Ткачев прогнозира да би руски приход од извоза пољопривредних производа могао чак сустићи и приход од природног гаса у наредних 10 година.
„Ако извоз пољопривредних производа настави да се развија, за 10 година ћемо достићи приходе које Русија остварује од гаса. То је око 50 милијарди долара“, рекао је руски министар.
Иако тренутно трећину руског пољопривредног извоза чине житарице, стручњаци сматрају да ће убудуће све већи удео у извозу заузимати производи прехрамбене индустрије.
Извоз руских житарица за последњих 15 година повећао се чак 15 пута. У пољопривредној години, која је завршена 30. јуна 2015. године, Русија је извезла рекордних 32 милиона тона жита. Експерти сматрају да је рекордни извоз резултат замене робе из увоза домаћом пољопривредном производњом, а произвођачима је, између осталог, помогла и девалвација рубље.
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација и Организација за економску сарадњу и развој у свом заједничком извештају прогнозирају да ће Русија до 2023. године бити трећи по величини извозник житарица, после САД и Украјине.
Према речима руског министра, забележен је и тренд раста извоза меса из Русије.
„Извоз живине повећан је 12 пута за годину дана и достигао је 70 хиљада тона у 2014. години. Такође, приметан је и раст продаје свињетине. Иако се ради о 15 хиљада тона, можемо констатовати динамику раста од седам пута“, додао је Ткачев.
Руски министар истиче да велики потенцијал за извоз имају говедина, свињетина, вино и производи од житарица. Осим тога, Русија извози и рибу и морске плодове.
Што се рибе тиче, Русија за сада извози углавном замрзнуту рибу, а у плану је да у наредних пет година повећа извоз производа од рибе.
Осим тога, Русија извози и мед, млеко, месне производе, уљарице, безалкохолна и алкохолна пића (вотка) и многе друге производе…
У пољопривредном сектору, једна од главних ставки руског извоза је и ђубриво. На светском тржишту заузима значајан удео од 13,5 одсто светског извоза. Руско ђубриво је веома конкурентно, јер се на територији земље производе све врсте сировина неопходних за његову производњу.
Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија, због западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља на свету по природним богатствима.
На истоку Сибира налази се највеће налазиште дијаманата на планети. Научници предвиђају да ће резерве ових дијаманата бити довољне читавом свету чак три хиљаде година, а да би њихова примена у прерађивачкој индустрији могла да доведе до нове технолошке револуције.
Извоз дијаманата из Русије прошле године повећан је за 7,7 одсто (износио је 38,1 милиона карата). Највећи увозници руских дијаманата су Белгија, Индија, Уједињени Арапски Емирати, Кина и Израел.
Русија је и главни снабдевач на глобалном тржишту демантоида — најскупље врсте граната, зелене боје. Уралски демантоиди су најцењенији на светском тржишту. Њихова цена не пада ниже од 500 долара за карат, односно 2.500 долара за грам.
Осим тога, Русија извози и друго полудраго камење попут топаза, ћилибара итд.
Русија је велики извозник и племенитих метала. На седмом месту у свету по производњи сребра (1.700 тона годишње), по платини је на другом месту (25.000 тона годишње) и по злату на трећем (око 225 тона).
Ова земља, међутим, није богата само драгим камењем, нафтом, гасом и угљем, већ и металом. Она је један од лидера по извозу црних и обојених метала. Русија обезбеђује 5 до 5,5 одсто светског тржишта црног метала, а планира и да повећа испоруке производа од овог метала као и других метала, а посебно титанијума. Прошлогодишњи извоз премашио је суму од 30 милијарди долара.
Русија зарађује и на извозу услуга — прошле године је на услугама зарадила нешто мање од 66 милијарди долара. Највећу добит имала је од транспортних услуга — скоро 21 милијарду долара.
Русија извози и софтвере, аутомобиле, технику, машине и машинску опрему, а убраја се и међу највеће извознике крзна. Улази у „тројку“ лидера земаља извозника дрвених пелета — гранулата огревног дрвета које се прави од уситњеног дрвета или пиљевине — у Европу…
Русија нуди и телекомуникационе, грађевинске и многе друге услуге… Са ресурсима и природним богатствима које поседује, и свим технолошким иновацијама којима непрестано задивљује свет — нема сумње да Русија свету може да понуди и пружи и још много више.
У сваком случају, Русија је једна од 10 највећих економија света, а стручњаци јој упркос кризи проузрокованој увођењем западних санкција и падом цена нафте прогнозирају економски раст.
