Блокаду Крима је смислио Мустафа Џемилев, који је стајао на челу Меџилиса. Његову иницијативу је подржао „Десни сектор“ и читав низ других русофобских организација. Престале су испоруке украјинске робе, што је било компензовано руским испорукама. Тиме су помпезне изјаве Џемилева да „окупатори морају скупо да плате за Крим“ пале у воду.
Помоћ је између осталог стигла оданде одакле није била очекивана. Прве испоруке хране на полуострво је почела Турска, пише часопис „Взгљад“. Управо она држава која је деценијама морално и материјално подржавала Меџилис. Из перспективе тржишне економије, све је логично: ако се негде појавио дефицит, тај мањак мора неко да попуни.
Од Турске су у Кијеву очекивали разумевање. Али званична Анкара веома ретко дели бизнис и политику, не дозвољавајући да једно другом сметају. Политичка трвења не доводе до прекида реализације бизнис пројеката.
Штавише, турске власти у разговору са руским дипломатама посебно подвлаче да застој у изградњи „Турског тока“ није у вези са политичким несугласицама ових држава. Турска није Бугарска и неће наносити штету својим грађанима одбијајући статус транзитне државе, али ни прихода који могу бити остварени уз овај статус. Сирија је Сирија, Крим је Крим, а новац је новац.
Зато ће Турска и даље развијати економске односе са Русијом и Кримом као својим саставним делом. Овде нема ничег кардинално новог. На сличан начин Турска послује и са Грузијом, али и Абхазијом, без обзира што званични Тбилиси брани странцима да воде било какве послове са Сухумијем.
Поставши прва и једина страна држава која шаље своје производе на Крим, Турска такође може да постане и прва држава која ће организовати директне авионске летове из Симферопоља. Осим тога, у овом тренутку власти Крима пред собом имају 21 инвестициони пројекат турских бизнисмена, укупне вредности од пола милијарде долара.
Ваља поменути да није Турска једина која долази на руско полуострво. „Бајкалбанка“ је 20.октобра почела емисију платних картица кинеског система Јунионпеј (UnionPay). У скорије време Крим ће посетити делегација из Индије. Планира се развој сарадње у области машиноградње, фармације, пољопривреде, туризма, информационе технологије.
Керченским мореузом плове бродови које је Русија изнајмила од Грчке — чланице ЕУ, која би као таква требало правно да поштује антируске санкције. Ипак, Атина изгледа има свој став поводом тога.
Без обзира на изјаве о „изолацији Русије“, већину светских држава заправо не занима чија ће се застава вијорити над Кримом. Ту нема никакве подршке Москви или презира према Кијеву, једноставно тако функционишу међународна политика и економија. Ако сутра Каталонија и Шкотска добију независност од Шпаније и Британије, чак и најбољи пријатељи Лондона и Мадрида ће сарађивати са Барселоном и Единбургом. То једноставно тако иде.
